Глас гусала

Туга за Косовом

Песник и гуслар Богдан Мијушковић

Погинуо Владимир Стојковић-Влада, уредник сајта Боготражитељ.ком и један од најактивнијих чланова Студеничког круга

У недељу 11.септембра 2011.године, На празник Усековања Св.Јована Крститеља погинуо је у саобраћајној несрећи Владимир Стојковић-Влада, дугогодишњи уредник сајта Боготражитељ.ком, и један од најактивнијих чланова Друштва пријатеља српских манастира Студенички Круг. Са њим су били и председник Студеничког Круга др.Миленко Бодин, и проф.Милена Огњановић,  члан Студеничког круга, који су обоје озбиљно повређени, али су  ван животне опасности.

Молимо све, и који су познавали и који нису познавали нашег Владу, да се помоле Господу да прими душу његову у рајска насеља. Такође молимо све који могу у неком манастиру да дају Владимирово име на помињање на 40 Св.Литургија да то и учине, да му тако помогнемо у борби за пробијање до престола Бога Живога.

Глас гусала

Светог Саву издају, папу позивају

Песник и гуслар Богдан Мијушковић

БОЖЕ ДРАГИ И БОЖЕ ЈЕДИНИ
ШТА СЕ ОВО У СРБИЈИ ЧИНИ
У СРБИЈИ СВЕТИХ НЕМАЊИЋА
И ВИТЕЗА МИЛОШ ОБИЛИЋА
И ЈОШ БЕЗБРОЈ СВЕТИЈЕХ ЈУНАКА
ШТО ЈЕ СРБСКА ЗАДОИЛА МАЈКА
И ДАДОШЕ ЖИВОТ ЗА СРБИЈУ
И ЗА НАШУ ВЈЕРУ НАЈМИЛИЈУ
А САД ЕВО ПОСЛЕ СВИХ ТИХ МУКА
ПИСМО ПИШЕ ИЗДАЈНИЧКА РУКА
ПИСМО ПИШЕ ЈЕР САВЈЕСТИ НЕМА
ДАБОГДА МУ СПАЛА ИЗ РАМЕНА
СРАМНО ПИСМО СРАМНЕ САДРЖИНЕ
ЧУЈ ШТА ПИШЕ МОЈ БРАТЕ СРБИНЕ

„РИМСКИ ПАПО НАША УЗДАНИЦЕ
ТЕБЕ МОЛЕ СРБСКЕ ИЗДАЈИЦЕ
ИСПУНИ НАМ ЖЕЉУ НАЈМИЛИЈУ
ДОЂИ ПАПО У ЗЕМЉУ СРБИЈУ
СВЕТЕ ОЦЕ МИ СМО ОДБАЦИЛИ
ЗА ТЕБЕ СМО ТЕРЕН ПРИПРЕМИЛИ
ПРОМЕНИСМО СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ
ЈЕР СА ТОБОМ ОЋЕМО УНИЈУ
НА ТОВАРЕ УЗМИ СРЕБРНИКА
ВЕЛИКИ ТЕ БРОЈ ЧЕКА ВЛАДИКА
И СА ЊИМА БЕЗБРОЈ СВЕШТЕНИКА
ТИХ ЈАДНИКА НАШИХ ПОСЛУШНИКА
ДА НАМ ДЕЛИШ К'О ПОНТИЈЕ ЈУДИ
АЈДЕ ПАПО МИЛОСТИВ НАМ БУДИ
МИ СМО ВАМА ЕВО ОПРОСТИЛИ
СВЕ ЗЛОЧИНЕ ШТО СТЕ ПОЧИНИЛИ
ЈАСЕНОВАЦ ГРАДИНУ КРАЈИНУ
ЦИЈЕЛУ БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ
У НИШ ЋЕМО ТЕБЕ ДОЧЕКАТИ
ЗА ДУХОВНОГ ВОЂУ ТЕ ПРИЗНАТИ
ХРИСТОВО ЈЕ ВРИЈЕМЕ ВИДИШ ПРОШЛО
ВРИЈЕМЕ ТВОГА ЦАРСТВА САД ЈЕ ДОШЛО"
ОДЕ ПИСМО П'РО ПЛАВОГ ЈАДРАНА
У СРЕД ПАКЛА ЗВАНОГ ВАТИКАНА
НО ДА ВИДИШ РАДОСТИ ВЕЛИКЕ
КАД РАЗУМИ ШТА ЖЕЛЕ ВЛАДИКЕ
ОДМА' СПРЕМА НА ТОВАРЕ БЛАГО
И ОСТАЛО ШТА ЈЕ КОМЕ ДРАГО
ПА КАДА ЈЕ ДАРОВЕ СПРЕМИО
СВОЈЕ СЛУГЕ ПОТОМ ЈЕ СКУПИО
„ОЈ ЂАВОЛИ МОЈЕ ВЈЕРНЕ СЛУГЕ
НАКОН НАШЕ ТЕШКЕ БОРБЕ ДУГЕ
ОСВОЈИСМО И ЗЕМЉУ СРБИЈУ
ТАМО ЋЕМО СТВОРИТИ УНИЈУ
ПОСТИГОСМО ВИШЕ СА ПАРАМА
НЕГО НАШИ ДОСАД СА КАМАМА
САД СЕ СПРЕМАМ ТАМО ДА ПУТУЈЕМ
ПОСЛУШНИКЕ МОЈЕ ДА ДАРУЈЕМ
НЕКОМ ПРСТЕН И СТО СРЕБРНИКА
А НЕКОМЕ ХИЉАДУ ЗЛАТНИКА"
ТАКО ПАПА С' ВЛАДИКАМА СНУЈЕ
ПАПА СНУЈЕ А БОГ ОДЛУЧУЈЕ
ДАЛ' ЋЕ ИКАД У СРБИЈУ ДОЋИ
И КАКО ЋЕ СА СРБИМА ПРОЋИ
ПОМОЗИ НАМ ГОСПОДЕ У БИТЦИ
ДА СЕ ТЕБИ ВРАТЕ СВЕШТЕНИЦИ
ШТО ЗБОГ ПАРА ОДЛАЗЕ КА ПАПИ
БОЖЕ ДРАГИ С ТОГ ПУТА ИХ ВРАТИ
СВЕТИ САВО ПРВОПРЕДСТАВНИЧЕ
ПРЕД ГОСПОДОМ НАШ МОЛИТВЕНИЧЕ
НЕ ОКРЕЋИ ОД НАС СВЕТО ЛИЦЕ
НИЈЕ НАРОД КРИВ ЗА ИЗДАЈИЦЕ
КОЈИ ДУШУ ЂАВОЛУ ПРЕДАШЕ
И У ЦРКВИ РАСКОЛ НАПРАВИШЕ
КО ОД СРБА ПАПУ ДОЧЕКАО
ЦРНИ БАРЈАК НА КУЋУ ИМАО
И СВАКЕ ГА СПОПАНУЛЕ МУКЕ
ОБЈЕ МУ СЕ ОСУШИЛЕ РУКЕ
У МУКАМА ЖИВОТ ОКОНЧАО
ЗАТО ШТО ЈЕ СВЕ СВЕТО ИЗДАО
ЈАСЕНОВАЦ ПРЕД ОЧИ МУ БИО
ДОК НА МУКЕ ДУШУ ИСПУСТИО

СЛОВО ИСТИНЕ бр.8

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

Што ћутиш Србине?

   Велика ме мука и невоља стисла, па те имам нешто упитати брате Србине. Да би ми дао праве одговоре, прво ћу те подсетити на стварност у којој живиш, од које се ти упорно кријеш гледајући телевизију, коју ти сервира "велики брат".
   Природа је против тебе Србине, оно што је остало после ових последњих ратова однеше земљотреси, поплаве, пожари, а најгори су термити (власт) после њих не остаје ништа.
   У школама ти уче децу да те не поштују (права деце), да се стиде своје прошлости, да издајнике величају (Вука Бранковића и Милоша Обреновића), да је срамота војник бити, да је назадно имати породицу и пуно деце, а да је педер нормално бити (толеранција)...Од наше паметне деце, праве дебиле који су склони сваком неморалу и разврату и са којима је лако управљати и туђе мишљење наметати.
   У болницима Србине служиш за експерименте, преко тебе испитују разне лекове и вакцине, а посебно преко деце. Болнице су постала места, где људи уместо излечења, нове болести снађу, а често и смрт као врхунац савремене медицине, чији је и циљ да нас мање има. Најгорим убиством абортусом, где се убија немоћно биће у мајчиној утроби, нестане годишње око 250000 будућих људи.
   Дају нам храну модификовану и затровану, од које нам деца постају дегенереци, а ми дебили, од које масовно умиремо, а да за то и не знамо.
   Секу ти кнезове (Радована, Ратка, Војислава...), односно лове их као звери и предају их хашкој инквизицији, која их тамо мучи и убија само зато што су Православци, Срби, што су имали храбрости да бране народ свој. Часне Србе који ће и живот дати за свој веру и отачаство, прогоне и убијају(Небојша Крстић...), а оне који би и своју мајку издали величају и на високе функције стављају.
   Пале ти и уништавају Светиње (храмове и гробове), хоће сваки траг да ти затру. Отимају ти земљу прађедовску, која је крвљу запечаћена да је Србска (Крајина, Република Србска, Црна Гора, Војводина, Рашка...).  Јахачи Апокалипсе НАТО, ЕУ и Америка чупају ти Срце Србине, Косово и Метохију. Знају да као што човек без срца не може живети, тако и Србија без Косова и Метохије не може постојати.
   Затварају ти часну децу јер су се супроставили сатанистима, који су правили сатански ритуал у виду геј параде. Убедише те Србине да је ''нормално'' да се педери промофишу (као и разне друге изопачености) по улицама на очиглед твоје деце. Направише од неморала морал и учинише ненормалне (содомисте, педере...) нормалним, уместо да их лече, дадоше им заштиту и права, да буду узор деци. На све стране се рекламирају сексуалне оргије и све оне гадости што су директно у супротности са хришћанским моралом. А нама нормалним људима Православним хришћанима узешe права и ставише нас ван закона.
   Керове ставише у закон и дадоше им већа права него теби Србине. Градови нам све више личе на велике штенаре, а не на места где треба људи да живе и раде. Керове нико несме да дира, па чак и кад уједају, а теби Србине узеше право и да живот свој браниш. Србине, твоје ближње које су побегли од усташког и муслиманског ножа, који су остали без ичега држе још увек по колективним шупама, а за керове праве хотеле, пардон, прихватилишта, која си дужан да ти плаћаш.
   Позивају у Србију четвртог јахача апокалипсе папу, највећег издајника Господа после Јуде. Хоће да дочекају на светој Србској земљи, папу који је благословио инквизицију против Срба, од које је само у прошлом веку убијено преко 4 милиона људи, од тога по логорима у најтежим мукама преко милион, а само зато што су Срби Православне вере.
   Екуменисти (јеретици) хоће да ти веру мењају, која ти је од Светог Саве остала, а оне који се томе супроставе прогоне (Владика Артемије и његово монаштво, Милоје Стевановић...). Екуменисти хоће да погазе завет Светог Саве са Господом, а који је крвљу запечаћен на Косову пољу крвљу Светог мученика кнеза Лазара и његове војске, да су Срби Христов народ. Кажу не можемо са Светим Савом у Европу.
   На месту злочина, на Србској земљи која ври од крви мученика који су побијени у НАТО бомбардовању, они направише највећи сатански пир у историји те фашистичке злочиначке организације.  Дочекаше са црвеним тепихом, хлебом и соли, НАТО зликовце који су нам  убијали и још увек убијају нашу децу, који нам земљу отимају, а нас понижавају.
   Војску више немаш Србине, јер није уреду да наша деца патриоте буду, да као њихови свети преци бране своју земљу. Данас имамо НАТО плаћенике (професионалну војску), која ће ако треба (ако то буду захтевали јахачи апокалипсе) оружје на свој  народ окренути. 
   Отпадници од Бога и рода, дахије из Београда и разне аге по градовима су ти узели све, слободу и право, а земљу распродаше и поделише, да би од тебе опет рају направили. Остало је још да уведу право прве брачне ноћи. И то би увели, али је проблем код њих, јер је много дахија и ага настрано, односно педера, који меркају наше синове.
   Ево ја сам те подсетио на само део страшне стварности, које ти као зомби свесно или не свесно нећеш да видиш и све покушаваш да видиш са тродимезионалним наочарима које си добио од "великог брата". А сада питања за тебе Србине, због којих ми саме сузе иду, због којих ме страх хвата, због којих бих вриштао на сав глас.
Што ћутиш Србине? Србине у шта верујеш, чему се надаш? Има ли у теби кап прадедовске крви? Да ли си заборавио прошлост? Знаш ли ко си, одакле си и куда идеш?
   Много питања брате Србине, а ти одговора немаш. Не, то што си спремио као одговор, то је само лаж којом умирујеш савест (ако је у опште имаш). И уместо да сада погнеш главу, јер одговора немаш, ти се буниш и гордиш, сматрајући да су та питања само провокација и њихов одговор, ма какав био нема значаја за твоју будућност. И ако ти трунчица преостале твоје савести нешто говори да сам у праву, ти ипак настављаш. Кажеш верујеш у Бога и славиш славу и то је доста. Јадна је твоја вера брате Србине, кад се Бога сетиш више када псујеш, него у молитви, а у храм идеш једном годишње да однесеш колач и жито за славу. А и тада немаш мира него грдиш свештеника што пева тако дуго, што не скрати мало, немаш ти времена да дуго чекаш. За пост си чуо, али не постиш. Понекад се догоди да постиш неколико дана  да се причестиш (обичаја ради), а да не знаш шта то значи, а о покајању нема ни речи. Ни да прекрстиш се не знаш, јер то што радиш је млатарање рукама и ругање Часном Крсту. За претке кажеш њих више нема и била су то друга времена. Тада је то могло тако, а данас морамо бити прилагодљиви да би опстали, а и да су наши претци били мудрији и сили се приклањали било би нас више, а и данас не би нас мориле ове муке. Сила је то, а против ње се не може.
   Још се нисам ни освестио од оваквог размишљања, а ти Србине настављаш. Шта би нам фалило да смо са Папом унију правили, не би било толиког страдања у 20 веку. Или да је Лазар био мудрији, па се са Муратом договорио, да је послушао Вука Бранковића боље би нам било. Видиш како Карађорђе хтео главом кроза зид, па без главе остао. Милош Обреновић водио ''мудру''(лукаву) политику, па је Србе сачувао и државу нам поново донео. А и шта нам је фалило док је Тито владао, имали смо свега, кућу да направиш, па и на море да идеш. Данас нам Европа нуди благостање, посао, паре-кредите, напредак, путовање без визе, а ми се бунимо што морамо неке услове да испунимо. Па ваљда нисмо само ми у праву, а цео свет луд. Сила је то, а против ње се не може.
   А сада је доста брате Србине, ако смо у опште браћа, јер мојим венама тече крв Лазарева, Карађорђева, а твојим тече крв Вука Бранковића и Милоша Обреновића, којима је једино било стало до себе. Лазар и Карађорђе се жртвоваше за спас Србског народа и Царство Небеско, да би сачували веру и да не би остали вечито турска раја. Вук Бранковић и Милош Обреновић, издадоше и убише да би земљом владали и своје личне интересе остварили. Нажалост данас су у Србији на власти потомци Вукови и Милошеви (Обреновић), па нас уче како Вук није издао, а Милош је својом ''мудрошћу'' изборио независност Србије. А то чине да би своје издаје и своја убиства оправдали. Заменио си Србине црвену звезду петокраку (комунистичку) са жутом звездом петокраком (ЕУ), а идеологија је иста, служење сатани.
   Србине   постао  си  безлична  маса  коју  обликују  како  коме одговора. Полудео си Србине од греха, постао си зомби и идолопоклоник ''великог брата''. Одрекао си се и Бога и рода, дотако си скоро дно из кога повратка нема.

    Ево Србине клекнуо сам на колене и са сузама које се сливају низ лице, због бола од црне садашњост и још црње будућности Србскога народа, молим те и кумим те уразуми се, сети се да си скупо плаћен крвљу Христовом, молитвама и сузама свих наших Светих и послушај шта ти твоји свети оци кажу:

''Срби народ мој, Христови су, а не папини! Само слога Србина спашава!''

Св.Сава

''Нисмо бирали ни земљу где ћемо се родити ни народ у коме ћемо се родити ни време у којем ћемо се родити, али бирамо једно - да ли ћемо бити људи или нељуди.

Живот треба осмислити по вери, угледајући се на претке и учинити све што можемо за добро свог народа и читавог човечанства.''

Блаженопочивши Патријарх Србски Павле

''Срби кренули за Европом, за културом, за модом. Гле, како је тужна земља Србија, како је мрак попао земљу Србију. Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало...

 Србија је сусед Европе, али није Европа.

Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улева у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут. Нека прославља Христа од сад као и до сад, и неће се постидети. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на век века. Амин.''

Преподобни Јустин Ћелијски

 

„Не заборављајте ни за минут, да Божије око стоји над вама и гледа дела људска. Зла се не бојте, ако правду творите. Ако сте згрешили, кајте се, кајте се брзо, да вас смрт не би застала у греху. Покајнике Бог љуби и све им прашта. И оставља имена њихова у Књизи Живих, која ће се прочитати на Суду Христовоме, кад Христос поново дође да суди  свим живима и мртвима.

Нека се свако врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе; да га неби поклопили језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом. Нека се свако ко је србски родољуб, труди (пашти) да задобије Царство Небеско, којим се једино може одржати Царство земаљско на дуже време''.

Св.Николај Србски

С нама је Бог! Све зависи од нас. Од наше воље и жеље да се као народ покајемо и затражимо помоћ од Онога који нам једино може помоћи, од Бога. Јер Он је обећао:

''Иштите и даће вам се, куцајте и отвориће вам се .''

Дана 15/28.06.2011. лета Господњег на Видовдан.

СЛОВО ИСТИНЕ бр.7

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

О ПОКАЈАЊУ И ИСПОВЕСТИ

''Покајте се, јер се приближи Царство Небеско''(Мат.3,2)

ПУТ У ЖИВОТ ВЕЧНИ

   У данашње време, наш народ и свако од нас највише пати и страда услед недостатка вере и наде у Бога. Због духовног немара и незнања постајемо подложни греху и заблудама. Под различитим околностима, нечисти духови користе прилику, да кроз људе и догађаје раслабе нашу пажњу и савест, а затим да у нама распале душевне и телесне страсти. На тај начин, мисли и осећања, речи и дела својом нечистотом помрачују ум и трују срце, те човек под њиховим дејством почне да заборавља на Бога или да верује како хоће, а тада се и душа и тело лако оскврњују и заробљавају грехом. Иако у Светој Тајни Крштења Хришћанин добија опроштај свих својих сагрешења, даљи живот у непрекидној борби са грехом не бива без привремених пораза, падова и одступања под утицајем спољашњих саблазни и сопствених страсти. Због тога је потребно да сваки Хришћанин што је могуће чешће исповеда своје грехе.
 

ШТА ЈЕ ТО ГРЕХ?

   Грех је непослушност Речи Божијој, то је нарушавање хришћанског духовног закона од стране верника. Појам греха је религијски појам и њега схватају само они који схватају хришћански закон и исповедају веру у Бога, који се због тога налазе у “огради црквеној”. Онај, пак, ко је ван Цркве није уопште способан да схвати своју греховност, нити да види сав свој пад и ужасне се због дубине своје заражености смртном болешћу греха, као ни да осети своју удаљеност од Бога и Истине. Због тога се треба прво покајати за грехе против Бога и Његове Цркве. Таквих греха има много, и они су повезани у једну нераскидиву мрежу разних духовних стања, како једноставних и очигледних, тако и скривених, на први поглед безначајних, а заправо изузетно опасних за душу. Они се уопштено могу поделити на: маловерје, сујеверје, богохуљење и заклињање Богом, немолитвеност, немар према црквеној служби, духовна прелест (обмана), гордост и сујета, човекоугађање, напраситост и раздражљивост, осуђивање, чамотиња (униније), празнословље, лаж и лагање, крађа и пљачка, среброљубље, стомакоугађање, пијанство, покушај или размишљање о убиству, самоубиству и абортусу (чедоморству - убијању тек зачете деце у утроби), блуд и прељуба (у мислима и на делу). Али шта је оно што би нарочито требало да нас подстиче на исповест, какве мисли и размишљања позивају верника да што пре прибегне овој Светој Тајни? Пре свега, то су она духовна мука, бол и патња које у души изазива сваки грех и сваки преступ. Греси и преступи који су се накупили, који нису скинути са савести (не само велики греси него и многи ситни) оптерећују савест тако да човек почиње да осећа неки необичан страх, чини му се да ће му се сваког часа десити нешто лоше, или одједном пада у некакве нервне кризе, у раздражљивост, често осећа немир, нема унутрашње чврстине, као да није способан да влада собом и т. сл. Он често ни сам не схвата разлог овога што се дешава, а разлог је то што на човековој савести леже неисповеђени греси. По милости Божијој ова болна осећања нас подсећају на њих, како бисмо, подстакнути оваквим јадним стањем наше душе, постали свесни да је потребно да из ње избацимо сав отров, односно да се обратимо Светој Тајни Исповести и да се тиме избавимо од свих оних мука које очекују сваког грешника, који се није очистио овде (у овом животу), после на Страшном суду Божијем.

КАКО СЕ СПРЕМАТИ ЗА ИСПОВЕСТ?

   Момент покајања - Време је благопријатно и дан је очишћења. То је време када ми можемо да одложимо тешко бреме огреховљености, покидамо ланце греха и нашу душу угледамо светлу и очишћену. Али до тог блаженог очишћења не води лак пут. Ако си решио да постиш. Да се кајеш и да исповедиш своје грехе, јавиће се мноштво препрека, унутрашњих и спољашњих, јер непријатељи људског рода, сазнавши за нашу добру намеру на сваки начин желе да нас узнемире сумњама, помислима и страховима, али они исчезавају чим покажемо чврстину у својим намерама. Често се догађа да кад још нисмо приступили исповест, а душа наша слуша искушавајући глас: “Да ли да одложим? Да ли сам се довољно припремио? Није ли сувише често? ”. Нужно је чврсто се одупрети овим сумњама. У Светом Писму читамо: “Сине мој! Ако приступиш служби Господу Богу, припреми душу твоју за искушења, управи срце твоје и буди тврд и не збуњуј се кад те оне посете, припни се уз Њега и не одступај да би се на послетку уздигао” (Сир. 2, 1-3) Човек треба да се исповеда што је могуће чешће, паузе иумеђу исповести треба да буду испуњене духовном борбом и напорима, који ће се учвршћивати припремом за следећу исповест. Благодат Божија која делује у Светим Тајнама Покајања и Причешћа осетно се чини да човек почне да осећа своје грехе и слабости, да се не упушта тако лако у грех и да се учвршћује у истинама вере; Црква и сав њен поредак му постају драги и блиски срцу. Први корак онога ко се спрема за исповест мора да буде испитивање срца. Разумевајући морално стање своје душе, треба се старати и разликовати основне грехе од изведених, симптоме од дубљих разлога. На пример: ми уочавамо, и то је јако важно - расејаност на молитви, не пажњу у време богослужења, одсуство интереса за слушање и читање Светог Писма...А зар не произилазе сви греси од маловерја и слабе љубави према Богу?! Треба обележити у себи својевољност, непослушност, самооправдавање, нетрпљење прекора, неуступљивост, тврдоглавост... много је, међутим, важније открити и разумети њихову везу са самољубљем и гордошћу. Ако ми примећујемо код себе стремљења да увек будемо у друштву, с људима, показујемо говорљивост, злоречивост, ако сувише бринемо о својој спољашњости и оделу, тада треба пажљиво истражити те страсти, јер се чешће од свега тако пројављује наша таштина и гордост. Има још једно помоћно средство, које нас води к познању својих грехова - чешће и посебно при исповести подсећати се на то за шта нас обично окривљују други људи, који живе уз нас - наши ближњи. Веома често њихове оптужбе, прекори и напади су оправдани. Но, чак ако се они нама чине неправедним, треба их примати са кротошћу, без љутње. Пре исповести, неопходно је тражити опроштај од свих, којима мислиш да си скривио, да би приступио Тајни са неоптерећеном савешћу. При испитивању срца треба следити за тим, да се не падне у прекомерну умишљеност и ситничаву подозривост према сваком покрету срца. Стајући на тај пут, може се изгубити осећај за важно и неважно и заплести у ситницама. У таквим случајевима треба привремено оставити испитивање своје душе, те молитвом и добрим делима просветлити душу. Припрема за исповест није у томе да би се , по могућству, потпуно присетили свих својих грехова и чак записали своје грехе, него у томе да се дође до таквог стања усредсређоности, озбиљности и молитве, при којем као при светлости постану видни наши греси. Истинско покајање и исповест имају велику моћ. Тако, “Ако се покају, сви који хоће, могу добити од Бога милост”, вели свети Јустин мученик и философ. А по светом Теодору Студиту: У стању је исповест и огањ вечни да угаси. Исповест је почетак спасења, речи су светог Атанасија Великог: Час смрти је најнеизвеснија ствар у животу сваког човека. Стога свету Тајну Покајања и Исповести не треба одлагати нити занемаривати, као што пише и свети Кипријан Картагински: '' Молим вас, предрага ми браћо, да сваки од вас исповеди свој грех, док се сагрешивши налази у (овом) животу; док може исповест његова да буде примљена; док је заглађивање (делима покајања) и опроштај који бива кроз свештеника благоугодан Господу. А за успех покајања, Бог ништа не тражи, до срце скрушено и смирено. Бог од грешника не тражи материјалне жртве у којима би богати били обилнији, вели свети Василије Велики, него драговољну и од срца истинску исповест, која је једнако доступна свима који хоће.''

(преузето-Хиландарски листић)

   "Духовни живот правилно  почиње само она душа која почиње са покајањем. Читајте животе великих светитеља и богоносних отаца цркве и наћи ћете увек  покајање на почетку њиховог светитељства. Без покајања нема светитељства,  јер без покајања нема хришћанства. Истинитим покајањем, сузама, молитвом и добрим делима може се и најпрљавија душа потпуно очистити и изменити. Зато, буди пажљив да  не помињеш злурадо  покајаног грешника, него принеси благодарност Богу и диви се како се од таме направила светлост, од муља бистра вода.

Шта да радимо да нам буде боље?
-  мислите о Богу  бар колико мислите о људима,
-  бојте се Бога  бар колико се бојите људи,
-  поштујте Бога  бар колико поштујете људе,
-  молите се Богу  бар колико се молите људима,
-  надајте се у Бога  бар колико се надате у људе,
-  иштите помоћ од Бога  бар колико иштете помоћ од људи,
-  вршите закон Божји   бар колико вршите људски,
-  благодарите Богу  бар колико благодарите људима,
-  славите Бога бар колико славите људе!

Св.Николај Србски                                     
   "Свако добро дело које можете учинити, учините.
Никога немојте ружити! Никога не пљачкајте!
Никога немојте лагати! Не правите се важни ни пред ким!
Никога немојте мрзети! Често посећујте цркву!
Будите милосрдни према сиротињи! Никога не саблажњавајте!
Туђе се жене не дотичите: нека вам буде довољна ваша!
Ако тако будете поступали, нећете бити далеко од Царства Небеског."
Св.Јован Лествичник

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

Дана 24.03/11.04.2011. лета Господњег на Васкрс

СЛОВО ИСТИНЕ бр.6

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

СРБСКЕ  ПОДЕЛЕ   И   БОРБА  ЗА  ВЕРУ

   Као што рече један наш велики духовник, Срби су кроз своју историју учинили много у славу Господа и за добробит свога народа и читавог света, али једно нису успели никад, а то је да се сложе. Увек су у нашем народу постојале поделе, које су нам само наносиле штету. То је добро знао и највећи и најзначајнији Србин, икад рођен, Свети Сава, који је због тога и оставио поруку народу свом: „САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА“. Нажалост Срби никако да ту поруку прихвате и спроведу у дело. И ако су те поделе увек постојале, оне нису никада биле тако дубоке и болне као данас. Данас je Србски народ подељен у четири ВЕЛИКЕ ГРУПЕ:
 

1. УНИЈАТСКА СРБИЈА
   Ту спадајају сви они који хоће да Србију увуку у европску, натовску, екуменистичку или било какву сличну унију. Има само један услов да би припали унији, а то је да се пре тога одрекнемо наше вере и себе самих и да се поклонимо Сатани. Овој Србији припадају сви они који продадоше веру за вечеру, поштење за печење, а Крсте за масне прсте. То су они којима није ништа свето, ни вера, ни име, ни част, за њих све има цену и може да се прода. То су они који се Бога не боје, нити људи стиде, или како Св. Николај Србски написа у Небеској Литургији: „ ...којих би се и марва постидела“. Њихова крилатица је увек била иста и остаће до краја, а гласи: „Циљ оправдава средство“. Њихов једини циљ је „лични интереси“, односно како народ наш каже „у се, на се и пода се“. У Светом Писму је за њих написано: „Прељубници и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према свету непријатељство према Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде непријатељ Божји постаје“ (Јк.4,4). Данас, на жалост, овој групи припада и духовна и световна власт у Србији.
 

2. НЕУТРАЛНА СРБИЈА
   Она  се  под  поветарцом  савија,  час лево, час десно. Ту припадају они, који због неког свога лажног мира, покушавају да умире своју савест, варајући и себе и друге, тврде како се то њих не тиче и да они не могу ништа променити. Они су најопаснији, јер држећи се по страни не знаш шта мисле и коме ће се царству приволети. За њих је најбоље рекао Св.Николај Србски у својој беседи о Неутралним: „ ... видећете два супротна табора широм света. Један табор чине христоверни, а други безверни. Између њих рамљу на обе ноге маловерни или неутрални. ... неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи, а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: „Ко није са мном, против мене је.“ Они, који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.“ Даље каже: „Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа.“ 

А Господ поручује неутралним: „Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих“ (Откр.3,16).
 

3. НАЦИОНАЛИСТИЧКА СРБИЈА
   Лепо је волети своју земљу и бити националиста као што су били наши свети претци, који су се трудили да задобију пре свега Небеско Царство, са којим се једино може сачувати земаљско царство на дуже време. Међутим, овде је реч о онима који се бусају у груди своје,  како су велики Срби, а да не знају ни шта то значи. То су они који желе промене без Бога, желе да мењају друге, а да себе нису променили. Сматрају да то што су Срби, да је то довољно за благостање.  Јадно је то Србство, јер је без Бога. Они се уздају у себе и своје мишице, односно наду полажу у човека, а не у Бога. А таквима је Господ поручио: „ ...да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово“ (Јер.17,5).
 

4. СВЕТОСАВСКА СРБИЈА
   То је нада овој земљи, то је њена со. Светосавску Србију чини верно Христово стадо, које се држи завета, који је наш Свети Сава дао Господу у име свога народа, а који је на Косову пољу, крвљу запечећен од стране Св. Великомученика Кнеза Лазара и његове војске, да је народ Србски Христов. Тај Светосавски део, чини народ и клир Црквени који се, по узору на своје свете претке, боре за своју Православну веру и Отачаство и ако треба жртвоваће се за Крст Часни и Слободу златну. Неће да мењају друге, јер су свесни  да  то може само  Господ.  Они теже да промене себе кроз покајање, молитву и пост. Имају љубав и разумевање за све, праштају свима и нуде и други образ да им се удари шамар. Али, то праштање се односи само на личне непријатеље. Кад је у питању непријатељ Господа и нашег Отачаства, ту праштања нема и не сме га бити. За њих важи дивна мисао Арх. Аверкије Џорданвилског: „Борећи се одлучно и са најмањим пројавама зла и греха у сопственој души, не бојмо се да откривамо и разлобличавамо зло свуда где се јавља данас – не по гордости и самољубљу, него једино – по љубави према Истини.“ Држе се речи Св. Јована Златоустог: „До смрти се бори за истину и Господ ће побеђивати за тебе“. Светосавска Србија зна, да се једино Србија може спасти пропасти у коју срља, ако се народ пробуди, покаје, очисти, причести и сабере под један Светосавски барјак у одбрану своје Православне вере и Отачаства. 

   Човек који данас, верујемо, припада Небеској Србији, а који је својим животом и жртвом (убијен је од стране Унијатске Србије) сведочио шта је Светосавље, Небојша Крстић оснивач Отачаственог покрета Образ, оставио нам је једну дивну поуку: „Света Србија која дише пуним плућима заветне светосавске побожности и која непопустиво  чврсто држи србски крсташ барјак који свима и свагда неућутно сведочи да Србство зна свој пут - пут Богочовека. Са тога крстоносног пута нема нам одступања, јер, онај ко одступи одриче се своје вере православне и својег имена србскога. А неверни и безимени нису потребни ни Богу ни људима“.
     Због свих оних Срба, који нажалост још увек лутају заслепљени грехом, пишемо све ово, да их покренемо на размишљање и да се уз Божију помоћ уразуме и врате Богу и Роду, односно да се приброје Светосавској Србији.
   А ти брате Србине и сестро Србкињо, стави прст на чело и размисли добро којој Србији припадаш. Знај само једно, само Светосавска Србија може да се нада Царству Небеском.

СВЕТОСАВСКА СРБИЈО САБЕРИ СЕ У БОРБИ ЗА ИСТИНУ

 

   Са криком бола у души, питамо се зашто безосећајно ћути Србија(част појединцима), када хоће душу да нам узму и Православну веру униште. Зар смо опет заборавили да се ћутањем Бог издаје. Данас у Србији не да је тешко бити хришћанин, већ је то забрањено. То поврђује пример владике Артемија и његовог монаштва, брата Милоја Стевановића... И поред свега тога данас се многи питају имали сврхе борити се, а предлажу да наше храмове без борбe напустимо и да се у мишије рупе сакријемо. Чуј народе Србски шта ти поручује Св.Николај Србски (делови беседе) ''БОРБА ЗА ВЕРУ'':''Зли ветрови ударили су са свих страна на тебе, Србине брате, осећаш ли? Видиш ли? Чујеш ли? Хоће да угасе кандило вере унутра у души твојој.  Хоће  да  прекину  везу  твоју  са  родитељима  твојим,  са  претцима твојим, са славом твојом... Безверци хоће да разбију кандило душе твоје. Кривоверци хоће да ти у кандило наспу воду место уља. Маловерци дају ти слободу да држиш кандило своје како хоћеш, само не желе да га виде запаљено. ... Брани и ти веру твоју, Србине брате. Кад вера твоја брани тебе од свих зала овог века, брани и ти њу, веру твоју. Брани њу која тебе брани.

...О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злобник ишчупао веру из душе твоје, бићеш јевтинији од замуклог славуја, и чудовишнији од очупаног пауна. Брани дакле веру своју, јер она брани тебе... Једнодушно борите се за вјеру Јеванђеља, заповеда апостол вере (Филип, 1, 27).  Кад се неки брат твој бори за веру јеванђелску, веру свету православну, притеци му у помоћ и пружи му помоћ, да лакше иде. Помози му или руком, или језиком, или молитвом и добром жељом пред Богом. И сви тако нека чине. Јер његова борба, твоја је борба, и његова победа биће твоја победа. Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету... Зато ти и говорим, Србине брате: борба за веру то је борба за душу, а борба за душу то је борба за главну имовину своју и за вечни живот. Не говорим ти у име моје, него у име свих предака својих, светих и витешких, који се Бога бојаше, за душу бринуше, и за веру борбу, и борбу, и борбу водише. Па чак и кад битке на светском попришту изгубише, душе своје спасоше и у царство Христово се уселише...Ова је земља бедем хришћанства. Тако Срби, прађедови твоји, схватише и назваше ову Божју земљу, ову твоју очевину и дедовину, Србине брате. Преко хиљаду година ова земља је била бедем Хришћанства. Преко хиљаду година на њој је крст Христов час уздизан, час обаран. Но и кад је обаран од кривовераца, крст Христов скриван је у срце народно и тамо се сијао и блистао. У љутим временима робовања Срби су га скривали тамо где лопов не краде нити разбојник отима, скривали су га често али никада издали. Оно што је од Бога намењено, не може се слабом руком људском обрнути. Јачи је Бог од човека, јачи од свега света. А Он, Свемоћни и Свезнајући наменио је овој земљи да буде бедем Хришћанства. Бог је одредио твоју земљу да буде бедем не чега маленог и малозначајног, или уског и пролазног, него да буде бедем вечног Хришћанства. На Суду Страшноме питаће Господ народ српски, како се борио на овом бедему?

...Бог ће ти помоћи, и ти ћеш победити. Бог ће те благословити, и ти ћеш одржати веру своју, највеће благо своје, Србине брате мој! Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим.''

Дана 22.03/04.04.2011. лета Господњег

СЛОВО ИСТИНЕ бр.5

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

        Данас је грех постао мода. Зло је у томе што би грешни људи сматрали поремећеним неког ко не следи ток времена, ко не греши, ко је побожан. Данашњи људи оправдавају оно што се не да оправдати, и хвале грех. То је највећа хула на Духа светога, грех држе за напредак а оно што је морално сматрају назадним.

НЕВИНОСТ  И ВЕРНОСТ  УВЕК СУ У “МОДИ”

Још премудри Соломон рече:“Ко ће наћи врсну жену? Јер вриједи више него бисер“ (Приче Сол. 31,10) и “Ко је нашао жену, нашао је добро и љубав од Господа“ (Приче Сол.18,22)

       Први пут, са појмом телегонија, сусрела сам се читајући књигу руског свештеника Илије Шугајева, а са благословом руског патријарха Алексија II “Једном за цео живот“. Књига је одлична и топло бих је препоручила тинејџерима и њиховим родитељима јер је пуна поука, добронамерних и корисних савета за одабир партнера за хришћански брак. Читајући о телегонији била сам ужаснута оним што сам прочитала. Ужас је већи тиме, што се ове научне чињенице крију од јавности и свесно допушта да генерације младих воде распусни живот мислећи да за то неће сносити ама баш никакве последице. Каква заблуда! Савремени научници Креационисти, тврде да имуни систем у потпуности одговара нашем односу са Творцем и да ћемо засигурно, “осетити“ последице неморалног понашања.

Шта је то телегонија? (научни аспекти)
Феномен телегоније прво је испитан на животињама још пре 150 година. Научници Флинт и Феликс Ледантек, као и други научници, доказали су овај ефекат на животињама. Експерименти су описани у Ледантековој књизи “Телегонија- утицај првог мужјака“. Узгајивачи паса знају да ако се расна керуша, бар једном, споји са “џукцем“, после тога више не може рачунати на расно потомство. Такође, голубица која је расна, убија се ако се споји са  голубом који није расан, јер зна да ће потомство бити без педигреа.

А, шта је са феноменом телегоније код људи?

Телегонија код људи, научно је потврђена после дугогодишњих опсежних физиолошких, антрополошких, социолошких и статистичких истраживања и експеримената од стране непристрасних научника. Наука је овде категорички изјавила: “Да, ефекат телегоније односи се и на људе и то у много јасније израженој форми него у животињском свету“. То значи да жена која чак није ни затруднела, носи и себи јајне ћелије у које су уграђени низови ДНК свих њених претходних полних партнера. Од раније се зна да гени партнера могу да се уткају у генетски систем жене. Телегонија тврди да на потомство жене утичу сви њени ранији полни партнери независно да ли са њима има порода или не. Као пример за ово наводе се Рускиње које су имале авантуре са глумцима из путујућих позоришта. Оне су касније рађале децу која нису личила на здраве очеве беле пути, него на те пролазнике. Ужасавајуће, зар не?

А, шта кажу духовници?
У разговору са једним духовником пре пар година сазнала сам да жена од сваког партнера, како он каже, узима “део духа“, и при томе долази до размене духова и формирања духовног односа. У случају да постоји више партнера настаје комплексна ситуација и могућност настанка разних менталних поремећаја, па и психоза (нпр. шизофренија и сл.) Свештеник Илија Шугајев каже овако: да сваки блудни однос оставља траг на човеку. Није могуће сјединити се само телом, а не добити и душу и дух те особе. Телесну везу лако је раскинути, али остаје духовна веза, тако да жени није јасно зашто не може да заволи свог мужа свом својом душом? Разлог је тај, што је њена душа већ везана за друге људе, и ове везе је вуку и не дају јој слободу. Сада је јасно зашто овакве ситуације доводе до расцепа личности и настанка психоза код тинејџера и адолесцената. Психијатри хришћани, као и духовници, тврде да нам је 80 % младог света на граници психоза (тешких душевних болести са лошим изгледима за излечењем). Савремена психотерапија потврђује чињеницу да промискуитет разара психу: У књизи “Православље и савремена медицина“ (Светигора, 2001 г.) исти ти психотерапеути кажу: “Аутодеструктивно својство тежње за уживањем, у основи је многих сексуалних неуроза“.

Остале пошасти промискуитета
Све је, отприлике, почело са “еманципацијом” жена средином прошлог века. Циљ ових покрета и разноразних револуција није био ослобађање него управо обрнуто: заробљавање и “уништавање” жена. Било је важно “избацити” жену из куће, одвојити је од деце, запослити је и дати јој такву улогу да што више буде ван куће и не буде идентитет дат јој од Бога: мајка и жена. При томе, жене су добијале финансијску независност,и на тај начин, им био подгрејан егоизам и немотивисаност за брак и рађање деце. Жена је данас већи роб него икада. На послу се од ње много тражи, уцењиване су на разне начине, па и тиме да не могу имати порода ако желе каријеру. Страшно! У једном познатом часопису, који читају младе маме, савет једног педагога, иначе жене, која нити је Српкиња, а поготово не хришћанка гласи: ...”Ако уместо о пословним одлукама ви размишљате о томе да ли је ваше дете појело целу кашицу, или гугућете на телефону са њим – остављате лош утисак... Не дозволите себи да изгледате запуштено, нити да се на вама примети како једва чекате да се вратите кући. Искористите време на послу да не мислите на кућу… После дужег одсуствовања са посла ваше колеге су се мало одвикле од вас, баш као и ви од њих. Можда ћете због тога морати изнова да се доказујете…’’Страшно. А, ове “стручне“ жене васпитавају младе српске мајке. Све само са једном поуком- да не рађају децу, да не би после на послу морале да размишљају о њима. Очигледно је сазрело време да жене хришћанке имају свој часопис где их не би тровали ови “саветодавци” и њима слични. Жена, поготово млада српска мајка треба да се васпитава у хришћанском духу, а не у разврату и ширењу каријере. О томе је доста говорио и наш Свети Владика Николај, који каже да жена: функционер има нешто које јој од Бога не припада, а оно што јој је дао Бог – занемарује, те неизоставно настаје психичка фрустрација, а затим и болест. Онда се чудимо зашто харају малигне, полне и заразне болести. Све је то последица једног нездравог начина размишљања, али и потпуне неинформисаности наших људи, којима се подмеће гомила гнусних лажи. Нпр. О мерама заштите при интимним односима. Наравно, све је то несигурно, и из хришћанског угла неприхватљиво. Жена која има добар имуни систем може да савлада сваку болест. Нажалост, много мојих колега учествује у ширењу лажне пропаганде о мерама заштите у интимним односима, што из сопственог незнања, што из финансијских разлога. Све ово, несумњиво, потврђује и статистика. На свим медијима може се чути: Сваки други брак у Србији је стерилан. (Да ли смо се запитали зашто у Србији Бог затвара материце? Да ли су увек други криви за наше тешкоће?) Следи даље статистика: Свака друга девојчица осмог разреда имала је интимне односе, а нежељену трудноћу завршавала абортусом. Шта очекивати од Србије и њеног потомства у наредним годинама? Ову забринутост поделио је и наша Светост, Патријарх српски Г- дин Павле у једном интервјуу за овај часопис, када је констатовао да је целокупна ситуација са белом кугом страшна, и да не зна ко ће наследити ову земљу: “Не знам, можда Кинези…” Што се тиче стерилитета који је нажалост, најчешће последица промискуитета, и проф. И. Мануилова (у књизи “Православље   и   савремена медицина”)   каже:  “Медицинска   индикација вантелесног   оплођења,   по  правилу,   представља  последицу   анатомских аномалија јајовода насталих услед вeштачког абортуса”. Сваки даљи коментар је сувишан. Све што се дешава, не дешава нам се случајно: децу нам васпитавају “идоли” са ТV екрана, као и “болесничке серије и емисије”, а ту су и неке од прљавштина, које се нуде на интернету. У међувремену, родитељи на пословним састанцима, “кроје” каријеру или се пак боре за голи физички опстанак. Дотле, деца су на улици или крај екрана уз алкохол, дрогу, и ко зна шта.

Уместо закључка
Званична наука ћути о телегонији, да не би оспорила претходне сексуалне револуције, које згрћу огроман новац. Наша деца пропадају угледајући се на “болесне” ауторитете и њихове лажи. Као лекар и мајка троје деце, препоручила бих младим женама и девојкама:Невиност и верност, како год то старомодно звучало, гарант су вашег здравља душе и тела, јер је тако заповедио и Господ у Својој 7.- ој заповести: ”Не чини прељубу” Повратак Богу и традиционалним вредностима су једини прави пут Србије, у будућност.

Др Татјана Ђорђевић(Извор: ''Светигора'', јануар 2008.г.)

    ''Они који љубе свет, за време земаљског живота Богочовековог, своје злочине крунисали су одбацивањем Христа и богоубиством(Мт.23/32); а у последња времена света крунисаће их примањем антихриста и одавањем божанске почасти њему(Јн.5:42). Страшна је љубав према свету. Она се не неприметан начин увлачи у човека, а када се увуче, постепено постаје сурови и неограничени господар. Људи су се постепено припремили и стекли душевно расположење способно за богоубиство; и сада се постепено припремају, стичући расположење и карактер који су у стању да приме антихриста(2.Сол.2:7)''.

Свети Игњатије Брјaнчанинов

''Ко далеко оде у шетњу са ђаволом, тешко се враћа на прави пут.
Не заборављајте ни за минут, да Божије око стоји над вама и гледа дела људска. Зла се не бојте, ако правду творите. Ако сте згрешили, кајте се, кајте се брзо, да вас смрт не би застала у греху. Покајнике Бог љуби и све им прашта. И оставља имена њихова у Књизи Живих, која ће се прочитати на Суду Христовоме, кад Христос поново дође да суди  свим живима и мртвима“

Св.Николај Србски

''ПОКАЈТЕ СЕ, ЈЕР СЕ ПРИБЛИЖИ ЦАРСТВО НЕБЕСКО'' (Мат.3,2)

Дана 27.02/12.03.2011. лета Господњег - Теодорова субота

СЛОВО ИСТИНЕ бр.4

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

Позив на саборност у Христу и за Христа

      ''Ми Православни хришћани смо истински следбеници Христа Спаситеља не тиме што имамо мање грехова од других људи и народа, него што имамо веру, покајање и смирење пред Христом Богочовеком, јединим Непогрешивим и Свебезгрешним'' - Св. преп. Јустин Ћелијски
      После свих дешавања у животу наше Помесне цркве, посебно у 2010. години: окупација Рашко – Призренске епархије, протеривање и рашчињавање Владике Артемија и његовог монаштва, прогон верног Христовог стада, отвореног пропагирања екуменизма и позивања папе у Србију од стране Патријарха и Синода СПЦ,  свим ревнитељима наше свете вере је јасно да живимо у последњим временима. Ово је време отпадништва, наступа подела на пале и исповеднике. Данас, као никада у досадашњој историји, ујединиле су се силе зла. Посебан бол православна душа осећа препознајући повезаност носилаца духовне и световне власти са циљем уништења наше Цркве. Док се силе зла лако окупе и још лакше сложе у борби против Истине, ми верни смо као никад досад раздељени и подељени и оптерећени сами собом. ''Није ли време да научимо да разумемо једни друге, да помажемо једни другима, да се радујемо једни због других...Браћо, Русија (Србија) пропада, цео свет пропада покривајући се лажним благостањем, а ми ометамо једни друге да вршимо дело Божије...''. Ове речи је изговорио свештеник у Русији о.Димитрије Дудко, за време владавине комуниста, од којих је страдао. Оне говоре и о нама, о нашим поделама и неразумевањима због сујете и гордости.
       Нема места у Србији или боље рећи храма где нема браће и сестара у Христу. При томе мислимо на истинито Христово стадо, које живи у Христу и за Христа. Неки су се сабрали у богомољачка братства, а неки не. Међутим оно што нас све  мучи, јесте неповезаност тог Христовог стада. Подсетићемо вас на причу о прућу и снопу. Сваки појединачни прут може се лако поломити. Али ако то пруће скупиш у сноп не може се поломити. То значи без обзира колико смо јаки у вери, много смо подложнији искушењима ако идемо сами кроз њих, него заједно, сабрани. Неопходно је да се саберемо у молитви и борби за Истину. Саборност у Христу и за Христа нам је више него потребна.
      Над нашим народом и нашом земљом надвило се још једно велико зло, за које се бојимо да може бити кап која ће прелити чашу дуготрпљења нашег Свемилостивог Господа и изазвати Његов праведни гнев. Као што вам је познато, у нашој земљи и нашем народу они који управљају бродом СПЦ шире јерес екуменизма и воде га у крваве и злочиначке руке папе, односно планирају унију са сатаниним намесником на земљи. Ако се сад, ми православни Срби, хришћански и храбро исповеднички не успротивимо том злу, бојимо се да ћемо пасти у понор из кога нам нема спаса. Крајње је време да се и ми, Христова војска, саберемо и заједно супроставимо злу. Највећи благослов и поука, о томе како Срби православни треба да се понашају у временима када се напада вера, народ и Отаџбина дао нам је Св.Николај Србски, вођа богомољне земље Србије, у својој беседи ''О неутралним''.
       Све ово изнето потврђује виђење једног богомољца када је био на хаџилуку у Јерусалиму 1930.године.(преузето из листа ''Хиландар'' бр.46).
       Пре II светског рата, Господ је, Духом Својим Светим, запалио међу Србима пламен богомољачког покрета, свенародног хришћанског препорода на чијем је челу стајао Владика Николај Велимировић. У земљама Срба било је преко пет стотина богомољачких братстава око
којих су се окупљали људи покајничког и молитвеничког настројења. Они су у главном били једноставни и са села, као негда рибари-апостоли Христови. Таквим душама Бог је давао истинска откривења. Један поклоник Гроба Господњег имао је у Јерусалимском храму 1930. године овакву чудесну визију о Богомољачком покрету у Србији. Ево сведечења о тој визији:''На Велику суботу заноћили смо у храму на Гробу Господњем. Целе ноћи смо се молили Богу, како је ко умео, знао и желео по своме осећају и разуму. Ја сам се молио Богу да сачува нашу земљу, те да и мени у њој буде добро, јер сам знао, ако не буде добро нашој држави, неће бити ни мени добро. У једном тренутку осетих да сам добио духовну инспирацију и да ми се отворише вид и слух. У томе видех сотону који сеђаше на престолу свом као цар, окружен светло-тамном затвореном бојом и огромном непрегледном својом пратњом. Узе неки рог у виду трубе и затруби. Глас му беше огроман, јачи од грмљавине и поче долетати мноштво разних животиња, а највише црних птица и људи, те покрише готово цео простор
око њега у ваздуху. Ја чух глас његов, и он изрече збору ове речи: ''Синови пакла, данас је свечани дан, јер победисмо Православну Русију, као и друге народе. Њихове су старешине(свештеници) у нашим рукама, само се понеко од њих још по мало бори. Али се у Србији види нека мала заставица и над њом се налази Мати Распетога. Ја сам њеним вођама дао нашу науку и научио сам их да се отимају за земаљско богатство да би заборавили духовно, те сам успео да их у томе добро заведем. Они боље раде за нашу ствар боље него што се може очекивати.
        Но Распети Христос, на место ових, узео је неке просте људе из народа и развио је заставу ено опет у Србији и дао им је за вођу Мајку своју, као најмилију и најоданију.
        Синови моји, синови пакла! Пазите да са њима свештеници њихови не крену, јер ако оду са њима свештеници, изгубићемо народ и Распети Христос ће помоћу њих све од нас повратити, и ми ћемо сви поново морати ући у вечни огањ. Продужите своје деловање на свештена лица, уливајте им у разум гордост, славољубље, међусобне расправе и похоте, а пред народом претварајте се и сами као да сте свештеници и радите све против вере у делима да би тиме народ што више омрзли са свештеницима и на тај начин га одбили од цркве. Настојте да се народ не исповеда и не причешћује, јер га тако Распети Исус неће штитити од нашег утицаја.
         Сада на посао устајте, да тај покрет уништимо што пре у народу. Њихове старешине ће нас и саме помоћи да се то ширење спречи, јер су ми такви помогли да и распетог Христа уклонимо са света. Моји су већ добили дозволу од власти, да верне себи привуку на неки начин, тек да се што пре уништи Православље у тој маленој Србији, која ми још даје знатан отпор.''
         Један рече из гомиле:''Све би то било лако, али шта ћемо да радимо са славом Србиновом, јер их она силно штити од нашег утицаја?'' Он им рече на то: ''Када безакоња њихова преовладају, престаће да славе; и слава ће сама побећи од њих. Док их она чува, дотле је немогуће ни душе њихове после телесне смрти сасвим придобити.''
         Други глас чу се из гомиле: ''Шта ћемо чинити да им спречимо гласове и везу с небом? Како ћемо им омести то да их Распети не обавештава о нашим плановима, јер што ми више радимо, све више Распети улива јеванђелску реч, те се читава побуна у народу диже против нас.'' Он им сада рече: ''Наредићу њиховим старешинама да им забране скупове и разговоре, под изговором да је то на штету њиховог угледа да шире Јеванђеље они који га не разумеју и унећу мржњу међу њима што већу и учинићу да у њима охладни љубав те неће разумети и оно што им буде говорено. Наредићу свима  мојим слугама  који мене слушају да све гласове са  неба огласе  за моје  дело, и на тај начин свет неће веровати оно што буде
чуо и оно што му се буде говорило. Свет ће цео бити заведен и пасти у похотљивост, то моћно наше оружје. Тако ћемо сасвим угасити љубав у свету и отклонити то најјаче оружје Распетог које се још понегде налази. Успео сам у томе што сам уништио пост. Љубав сам заменио мржњом, а пост похотљивошћу''...

Овај видовити хаџија видео је и следеће:
         ''На Богојављење 1932.године видео сам при молитви у својој кући Небеске прилике на Источној страни са мноштво грбова разних држава. Сви беху црним флоровима покривени, али се опет њихови шарени делови унеколико распознаваху. Међу њима беше и србски грб такође у црнини, само у њему беху два слова С.С. веома светла, што у другима не видех ни у једном. Ја упитах: ''Шта то значи?'' Један ми глас рече: ''Ово су грбови многих држава већих и мањих који су се изједначили. Само је на србском грбу остало нешто мало светлости. Борба је сада физичка и духовна толика да се и то мало светлости може угасити. ''Но ја спазих једну особу која стајаше над србским грбом и изгледаше ми као да га раширеним рукама покриваше или од нечег брањаше.''

Свети Николај Србски је оставио аманет:
     ''Народ не треба да следује својим слепим вођама кад га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег Закона''.
Блаженопочивши Србски Патријарх Павле:
''Живот треба осмислити по вери, угледајући се на претке и учинити све што можемо за добро свог народа и читавог човечанства.''
      Сваки човек може да допринесе борби за Истину: Прво не сме да се сложи са лажима; Друго да мења себе на боље живећи у Истини и за Истину; Треће да завапи у молитви да Господ помогне народу своме у борби за Истину; Четврто да шири Истину; Пето да се прикључи свакој Богом благословеноj борби за Истину. То може свако да учини без обзира на своје таланте које је од Господа добио. Господ зна колико смо се трудили и тако ће нас наградити.
Браћо и сестре у Христу, помозите да Светосавска Србија стане под један Христов барјак у одбрани своје вере.

Дана 20.12/02.01.2011. лета Господњег
Св.Игњатије Богоносац

СЛОВО ИСТИНЕ бр.3

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

ПРАВОСЛАВНО ХРИШЋАНСТВО

     Убрзо пошто је  Христово учење  почело  да се шири међу паганима,  оне
који су   поверовали у Христа и постали Његови следбеници у Антиохији су
почели да називају хришћанима.
     Реч хришћанин је означавала да се онај кога тако називају предао Христу, да Му својим срцем припада и да следи Његово учење.
     Назив хришћанин, који је добро одредио суштину Христових  следбеника, био им је мио и из Антиохије се тај начин њихових означавања брзо проширио на све стране. Хришћани су се поносили тим именом, јер им је било драго да себе називају по имену Учитеља и Господа кога су волели. Често су на питање како се зову хришћани одговарали да се зову''хришћани''.
     Јевреји и пагани су исто тако почели да их називају тим именом, везујући   за њега сву злобу и мржњу коју су они осећали против Христа.
  ...Па ипак, ма колико да је хришћанима било драго њихово име, убрзо после настанка хришћанства оно често није одговарало свом садржају. Појавили су се људи који, називајући себе хришћанима, нису били Христови по духу. О  њима је још Сам Христос изјавио: ''неће сваки који ми говори:Господе! Господе! ући у Царство Небеско, но који твори вољу Оца Мојега, Који је на небесима''(Мт.7,21). Христос је чак прорекао да ће се многи издавати за Њега Самога, називајући се Именом Његовим:''Јер многи ће доћи у Име Моје, говорећи:ја сам Христос''(Мт.24,5).
      Апостоли су у својим богонадахнутим посланицама упозоравали да су се лажни носиоци Христовог имена појавили већ у њихово доба и одвраћали  су од  сваког  контакта  са  њима.  ''Као што  чусте да  антихрист  долази, и сад су се појавили многи антихристи...Од нас изађоше, али не бијаху од нас...'' (1 Јн.2,18-19), пише Св.јеванђелист Јован Богослов.
    
Препоручујући ученицима да на  сваки  начин избегавају спорове и размирице у питањима која нису значајна за спасење(1 Кор.1,10-14), апостоли су им истовремено налагали да се потпуно клоне оних који не доносе истинско учење. Они су указивали да се не по имену, него по својој вери и делима препознаје прави слуга Божији(Рим.2,17-29), јер ако му име не одговара делима, оно јесте лажно.                                                                                                                                                                                                                      
      Сам Господ у Откривењу које даде Св.Јовану Богослову страшно рече за оне који су лажно присвајали себи име следбеника Старог Завета:''Говоре да су Јудејци, а нијесу него синагога сотонина''(Отк.2,9).
      На исти начин и хришћанин у правом смислу јесте само онај који исповеда истинско Христово учење и живи у складу са њим.''Одвојисте се од Христа...и од благодати отпадосте''(Гал.5,4), пише Св.Апостол Павле о онима који изопачују истинско учење. Много је таквих кваритеља истинске вере који су наставили да лажно носе хришћанско име живело још у доба апостола, а још више се појавило у наредним вековима. За разлику од таквих лажних хришћана, они који исповедају истиниту веру су почели да се називају православнима, јер истинско хришћанство јесте у слављењу Бога сопственим животом.
      ''Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима'', заповеда Христос (Мт.5,16). А славити Бога сопственим животом је могуће само онда када ми имамо праву веру и ту веру у то да истина заиста постоји изражавамо речима и делима. Зато је православни у правом смислу онај који исповеда праву, тј.истинску веру и живи у складу са њом.       
      Називајући нашу вероисповест православном, ми је разликујемо од лажног хришћанства, а зовући себе православним тиме показујемо да је наша вера истинско, аутентично и целовито хришћанство и да је наша дужност да тачно испуњавамо његово учење.     
     А да Православље не носи то име узалуд, него да је стварна истина која искључује могућност постојање било какве истине и да је Православна Црква управо она за коју је Христос рекао:''Сазидаћу Цркву своју и врата пакла неће је надвладати''(Мт.16,18), о томе сведоче и то потврђују многа знамења која су се догодила од оснивања Цркве и данас не престају да се очигледно пројављују у Цркви Православној, као и чуда не само старих него и светих угодника Божијих који засијаше у најновијим временима.
      Зато нам приличи да ускликнемо радосно:
''Ово је вера апостолска, ово је вера отаца, ово је вера Православна,    ова вера васељену утврди''.
            

Св.Јован Шангајски-чудотворац последњих времена.

О ЈЕРЕСИ У ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА
И ХРАБРОМ ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ

         Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице и побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи и, као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и преластиће (обмануће) многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабране. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да унакажава Предање Светих Отаца од Духа Светога, учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове « типике » приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу.
    Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће поставити своје слуге и побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите и у незнању. Он је рекао : « По плодовима ћете их познати ».  И ти по плодовима, то јест по деловању јеретика, настој да их разликујеш од правих пастира. Ти духовни лупежи, који разграбљују духовно стадо « не улазе на врата у тор овчји него прелазе на другом месту », као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божије уставе. Господ их назива разбојницима. Заиста, њихова права дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбљивати. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног времена скривати своје злојеверје, или ће неприметно унакажавати божанствену веру, да би боље успели, обмањујући и варајући неискусне. Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво, који руководи јересју, не трпи благочашће. Као  вукове у овчијој кожи  препознај их по њиховој гордељивој нарави, сластољубљу, властољубљу – то ће бити клеветници, издајници, који свуда сеју мржњу и злобу, зато је Господ и рекао да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су – смирене, братољубиве и Цркви послушне.
       Велике притиске од јеретика трпеће монаси и монашки живот тада ће бити изругиван. Осиротеће обитељи, смањиће се број монаха. Који остану, трпеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да иноке привуку на своју страну, обећавајући им заштиту  и  световна  добра,  а  претећи  изгнањем  онима  који се не покоре.  Од  ових  претњи  малодушни  ће  бити  веома  понижени.  Ако  доживиш то време, сине мој, радуј се, јер ће тада верници, који не буду имали других врлина, венце добијати само за стајање у вери, по речи Господњој : «   Сваког, ко Мене призна пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Небеским . »
     Бој се Господа, сине мој ! Да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи и прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ…и свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг. Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имање и богатство и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савест, говорећи : « Сачуваћемо и спасићемо манастир и Господ ће нам опростити. » Несрећни и заслепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити свети манастир него голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.
      Али, Бог је јачи од врага и никад неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја света, али ће они бирати усамљена, пуста места. Не бој се невоља, него се бој погубне јереси, јер она одгони благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповедио да јеретика сматрамо као незнабошца и цариника. И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај на подвиг исповедништва и подношења страдања, као добри војник Исуса Христа (2. Тим. 11, 1-3), Kоји рече : « Буди веран до смрти и даћу ти венац живота »  (Откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у векове векова. Амин.
Свети Анатолије Оптински

      Све док нам је наша вера чиста и неукаљана, дотле има наде за сваког Србина понаособ, и народ српски у целини. Зато нам је велики светитељ наш - Николај Жички и оставио у аманет ове богонадахнуте речи:
„О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злобник ишчупао веру из душе твоје, бићеш јевтинији од замуклог славуја, и чудовишнији од очупаног пауна. Брани дакле веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој”.
        „Наша вера је крвљу запечаћена и зато нема одступања! За веру се умире!“ отац Симеон Рукумијски

Дана 06/19.12.2010. лета Господњег
Никољдан- Св.Николај Арх.Мирликијски

СЛОВО ИСТИНЕ бр.2

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

Светосавље или парада ''поноса''

        Дана 10.10.2010.године Срби и србска земља су доживели велико понижење. На земљи, коју су милошћу Господа светитељи створили и која је освећена крвљу светих мученика и ратника, учињен је сатански ритуал у виду геј параде(параде поноса). Најгоре од свега је, што је то учињено са благословом ове државе, односно власти  која ће све жртвовати за Европску унију. У складу са оном комунистичком крилатицом ''циљ оправдава средства'', они су без потребе гурнули у сукоб србске полицајце са нашом децом. Намећу нам терор шачице настраних, над већином нормалних породичних људи. Терају нас да се одрекнемо нашег Светог Православља и нашег лепог Светосавља, да се одрекнемо себе самих, јер без тога ми више нисмо Срби. Ова власт то не крије, они то раде отворено, јер су сами признали да Европа нема алтернативу.
        Међутим, није проблем у тој несретној власти, већ о онима који пре свега треба да чувају и бране поменуте вредности, које нас чине људима-Србима, а то је наша црквена власт. Зашто наш Патријарх и синод не истакну да Христос нема алтернативу? Зашто они по својој дужности и вери, не кажу јасно и гласно да ми хришћани не можемо служити Богу и мамону, да не можемо да прихватимо нешто што је против нашег Светог Православља? Зашто наша црквена власт није иступила као у Русији, Грузији и Бугарској, где су отворено осудили ту настраност и затражили забрану таквих парада? У Бугарској која је иначе члан ЕУ, од стране цркве су награђени највишим црквеним одликовањима, они (јавни тужилац, градоначелник...) који су се заузели за заштиту хришћанских вредности, одбрану врлиности и морала, светости брака, породице и државности.
      Зар је требало народ, у виду петиција и писама буквално да натера синод СПЦ да се изјасни.  И уместо  да  осуде  хомосексуализам,  да траже забрану сатанске геј параде и запрете анатемом свима онима који то организују,
наши архијери дају некаква саопштења, попут политичара, нејасна и без конкретних одговора(нема одговора на постављена питања). Држе се оне народне пословице:''Вуци сити и овце на броју''. Мисле да могу да испуне, и Европа и Господ немају алтернативу, што је ван памети. Њихова је дужност, наложена од самог Господа Исуса Христа, да чувају јеванђелске принципе, укључујући моралне и етичке принципе, на којима се заснива јавни ред, и да увек разобличавају лукавог, када он покушава да разруши тај ред.  Да је тако поступио наш Патријарх и синод, не би било овог понижења, нити братоубилачког сукоба србске полиције и србске омладине. У једном од тих саопштења, кажу да ми хришћани треба да трпимо ударце. Знамо ми Православни верници да се зло злим не враћа, и да ако нас неко лично вређа и напада, треба да трпимо. Али ако неко вређа нашег Господа и нашу Православну цркву, као у случају ове сатанске параде, онда не смемо да ћутимо, јер се ћутањем Господ издаје. Ако ова световна власт(која за Бога не мари, јер за њих Европа нема алтернативу) не послуша, онда су наши Архијереји дужни да изађу са народом у Крсни ход да спрече ово што се догодило, сукоб и насиље. Они треба да охрабре оне, који се боре против зла и устали су у заштиту хришћанских вредности. Нажалост након тога несретног дана, наша црквена власт даје саопштење у коме се ограђује од те злоупотребљене наше деце. Понашају се не као добри пастири који брину о својим овцама, већ их одбацује. Лако је осудити, али тешко је помоћи. Зар се никад не запитају зашто су та деца на улици, а не у храмовима. Ко је томе крив? А криви смо сви, јер смо препустили децу да их уче у школама по Сорошевом плану и програму, који је у директној супротности са нашим традиционалним вредностима. Баш у тим школама они уче овакво понашање, што су показали на улици насиљем. Али да има наде за нашу децу и будућност ове земље, показало се баш тог дана у једном  моменту када је засијало оно право лепо Светосавље. Верујући народ је после Свете литургије у Саборном храму, кренуо у молитвени ход са Крстовима , иконама, молитвама и песмом. Нас стотинак са песмом Св.мученику Харитону стижемо кроз улицу Кнез Михаилову до Теразија и гле чуда. Тог момента сукоб жандармерије и насиљем опијене омладине, одједном престаје. Омладина задивљена призором, где види неке људе са иконома и малим крстовима певају молитвену песму, баца мотке, каменице и после аплауза придружује се молитвеном ходу. Одједном збуњена жандармерија које је стајала у кордону,  пушта нас да прођемо. Сви присутни су тога момента осетили присуство велике благодати. Како је молитвена поворка ишла, омладина је престајала са насиљем (уништавањем имовине) и придруживала нам се. Када смо стигли до следећег кордона, почело је мирно убеђивање да нас пусте.  А омладина  која је до  тада  размишљала
само како да повреди полицајце, сада је са нама певала духовне песме и мирно се убеђивала са кордоном. Онда опет чудо, браћа и сестре у Христу са иконома одлучују да се вратимо на теразије и опет тих неколико стотина насилника без речи прихвата и окреће се. Код Лондона опет кордон и при томе двадесетак га је прошло, а остале су зауставили(неколико стотина). Гле опет велико чудо, кордон полиције између народа и нигде сукоба, мирно убеђивање. Од толиког црквеног клира нашли су се ту само један частан свештеник и два монаха да покушају да уразуме нашу подивљалу децу. Уз помоћ браће и сестара у Христу, богомољаца, скоро да су у томе и успели, али нажалост овог пута зло у човеку је победило и дошло је до нереда. Наша омладина није могла дуго да савлада у себи бес и жељу за насиљем и дошло је до сукоба. Међутим да је тога дана било још бар десетак свештеника и да су као духовни пастири(а не вуци) ушли међу децу уз молитву и праву реч, она би се уразумила. А они нe да нису изашли, него су једва дочекали да се ограде од свога стада(као вуци, а не пастири).  А након тога је ишло све по оном старом(протеклих година сви протести се смишљено завршавају насиљем) неконтролисано насиље, уништавање имовине, повређени и наравно општа хајка од стране медија (пре тога припремљеним текстовима и коментарима).
     Браћа и сетре у Христу које су после Свете Литургије у Саборном храму, кренули у молитвени ход са иконама, малим крстовима, барјацима, певајући духовне песме и изговарајући молитве, показали су да још увек постоји она лепша и боља Србија, Светосавска Србија. Покушали су, колико су могли, да спрече братоубилачки сукоб и насиље, али нажалост нису успели до краја, јер нас је било мало. Сви они који су насели злонамерној и искривљеној причи  медија, нека знају да су се та браћа и сестре молитвом, постом и Светим причешћем припремали. Да су док је трајало убеђивање са полицијом да не примењује силу и са децом да не чине насиље, неки од њих коленопреклоно молили у  близини кордона и да су кад је почео сукоб неки од њих повређени што каменицама, што пендрецима, жртвујући се за мир међу браћом. Један група око 30 богомољаца је обилазећи кордоне и при томе закрштавајући полицајце и простор који су пролазили, молећи се за мир међу браћом, успела да се пробије до храма Светог Саве. 
      Ипак је тога црног, тешког и пуног зла дана, било нешто свето и сјајно, што буди наду у боље сутра. Показало се семе оне лепше Светосавске Србије, у виду богомољаца са иконама и часним свештеником и монасима, које може да роди добар род. На том семену који живи у Христу и за Христа, за које нема алтернативу наше Свето Православље и Сјајно Светосавље на том треба заснивати будућност. Послушајмо речи нашег блаженопочившег Патријарха Павла:
''Живот треба осмислити по вери, угледајући се на претке и учинити све што можемо за добро свог народа и читавог човечанства''.
Ево примера једног таквог ''пастира'' који се ограђује од наше деце
 Најновије екуменисање распусних српских свештеника!!! Дана 08.10.10.г.око 19 часова, док је још био у току редовни свакодневни протест светосаваца против екуменизма испред Патријаршије, свештеник Петар Лукић је Свету Саборну Цркву претворио у екуменско позориште(!). Призор: Црква испуњена столицама на којој су седели Словенци, а у првом реду надбискуп Станислав Хочевар, а за нашом православном певницом словеначки католички хор који их је забављао, све скупа са организатором ове саблазне представе старешином Цркве о.Петром. Три младића и средовечна госпођа који су, затечени тим богохулним призором, су, повишеним тоном упитали шта је ово у нашој светињи, престаните са овим, како вас само није срамота, на шта је разбеснели о.Петар једном младићу ударио два шамара усред Цркве(!), а жену која се уплашено повлачила ка излазу, шутирао с леђа по ногама, пред запањеним „гостима“ који нису имале позивницу од Истинског Домаћина, Господа Христа, и исколачених очију посматрали понашање свог, лажно представљајућег се, свештеног угоститеља. Ово је само мали детаљ страшних антиправославних дешавања у Синодом узурпираној  Цркви, која се још само на имену зове СПЦ. О.Петар је гурао младиће све до улице уз салве увреда и поред рана које им је задао а које су ови са невероватним смирењем поднели,  још их и пријавио полицији која патријаршију даноноћним пунктом чува већ три год., чува изгледа од православних. Стога Вас молимо православци Светога Саве, да, док још душу народну нисмо погубили следећи мноштво оваквих екуменских свештеника и владика, припомогнете молитвена окупљања светосаваца против унијаћења СПЦ кроз Екуменски покрет чији је СПЦ дугогодишњи члан, свакодневно од 17-19 часа једном месечно је и велики скуп - сваке прве суботе у месецу (6.новембра, 4.децембра, 1.јануара...)

Монах Антоније Д.

''Нисмо бирали ни земљу где ћемо се родити, ни народ у коме ћемо се родити, ни време у којем ћемо се родити, али бирамо једно - да ли ћемо бити људи или нељуди''

блаженопочивши Србски Патријарх Павле

 

„Ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж“

Св. Владика Николај

Дана 11/24.10.2010. лета Господњег на спомен Св Апостола Филипа.

СЛОВО ИСТИНЕ бр.1

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

 

 Сви они који се двоуме или не знају којим путем треба ићи, који не знају коме припадају наће одговор у беседама Св. Николаја Србског, изговорене у Чикагу на Видовдан 1948.г. и у манастиру Раваници на Видовдан 1939.г.

СВ.Николај Србски
''О НЕУТРАЛНИМ''

     Ево нам опет Видовдана. Ево дана, који никада неће постати ноћ докле год Срби буду били хришћански народ, љубитељи Крста и слободе. Јер овај дан је показао цену Царства Небескога. И земаљско царство не добија се јефтино, а Турци га нису јефтино платили. Али је небеско царство много скупље, и Лазар га је платио жртвовањем себе и целе србске војске.
     Ево дана, када је један хришћански народ све изгубио и добио више од изгубљеног. Ево дана, који као страшни суд виси над народом истовремено благосиљајући и проклињући. Кога благосиља Видовдан? Оне, који вером Христовом живе и дишу, и за Христову веру страдају и гину. Кога проклиње? Проклиње неутралце. Потребно је ово нарочито истаћи, јер је корисно за наше дане. И сам Бог одбацио је као проклете оне, који су неутрални у пресудним борбама између Христа и антихриста. Сведочанство о  томе налазимо у последњој књизи Светог Писма, где Христос заповеда еванђелисти Јовану, да напише цркви у Лаодикији и да каже:''Знам да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Но, како нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те.''
     Ни студен ни врућ у Лаодикији били су они, који су се називали хришћанима, али су у исто време узимали учешће у паганским светковинама и држали незнабожачке обичаје. Ни студени ни врући у време Косовске битке били су они Срби, који нису хтели на Косово из бојазни од мухамеданске силе. Доцније су се многи од тих неутралаца потурчили.
Господар Вук Бранковић био је типичан неутралац у то време. Ни студен ни врућ. Он је остао проклет не зато, што није дошао на Косово, нити зато што се борио уз Турке против Срба. Не! Него само зато што је остао неутралан у току битке, која је решила судбину Србије и Балкана за пола хиљаде година. Рачунао је, да ако Срби победе, он је ту с њима, као Србин и још Кнежев зет. Ако ли пак Турци победе, они ће му бити благонаклони, пошто се није борио против њих. Рачун погрешан. Ускоро после битке један турски паша рекао му је:''Када ти ниси веран своме цару, како ћеш бити веран моме цару?'' Проклет од Срба, презрен је био од Турака. Тако је неутрални Вук изгубио оба царства, и небеско и земаљско. И остао је проклет у народу србском. То су његови потомци горко осећали и често јадали, како их проклетство Вука ужасно погађа.
     Ако сад примените  косовску  етику на  наше  покољење,  видећете два супротна табора широм света. Један табор чине христоверни, а други безверни. Између њих рамљу на обе ноге маловерни или неутрални. О безверцима или безбожницима није потребно ни говорити. Свето писмо их назива лудацима, а србски народ непоменицима (као и демоне), јер одбацујући Бога, они су и несвесно постали слуге демонске.
      Но погледајмо неутралце, који стоје између верних и безверних, између националиста и интернационалиста, између Христа и Антихриста. Они јадници заборављају, да Христос за деветнаест столећа није изгубио ниједну битку, нити ће и – једну изгубити до краја времена, до Страшног Суда. Не знају, да је он себе прогласио победиоцем света унапред, пре своје крсне смрти, а још јаче после свог славног Васкрсења, кад је рекао:''Даде ми се свака власт на небу и на земљи.''
      Страх и рачун ствара од људи неутралце. Луд страх и погрешан рачун, као и Вуков. Лудим страхом за себе и своје сроднике и погрешним рачуном они навлаче проклетство Божје и народно на себе и на децу своју баш исто онако као неутрални Вук Бранковић. У једном времену као што је наше, када се води гиганстка светска борба између вере и безверје, и када организовани атеизам устаје свим снагама против Христа, против 10 Божијих заповести, против породице, душе и човекољубља и то не само у комунистичким државама већ и више или мање, у свим земљама – неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне  правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши:,,Ко није самном, против мене је.'' Они  који нису ни врући ни  хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.
    Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика србског народа. Вековима борећи се за истину вере, за слободу и за правду, србски народ постао је веома осетљив у погледу ове три неопходности за достојанствен живот појединаца и друштва, тј. вере, слободе и правде.
     Ја се сећам из детињства оног правог рата између Јапана и Кине. Ратоборни Јапанци беху напали мирне Кинезе. И Срби су били на страни Кинеза. И ми као мали ђаци симпатисали смо Кинезе. И зар се сви ми живо не сећамо такорећи јучерашњега рата талијанских фашиста против Абисинаца? Сав Србски народ без изузетка, револтирао се против бруталних нападача и њиховог нечовечства над једним сељачким, хришћанским народом.
    И тако Србин није могао бити неутралан ни у једној борби зла против добра, ни у једној борби мрака против светлости, ни најудаљенијим крајевима света, а камоли пред својом кућом и у својој кући. Најмање приличи Србину бити неутралан у садашњости. И заиста, врло је мален број неутралних Срба у свету. Но и тај мали број, нажалост, веома је штетан. Штетан је по Србство уопште, а штетан је и по Америку и по Хришћанство.
     Можда је ово последњи Видовдан, који их опомиње, да се више не колебају, него да се сврстају с браћом својом, која се боре и раде за тријумф вере, слободе и правде у свету. А вас, браћо и сестре, који сте одавно изабрали свети пут предака својих, светаца, витезова и мученика наших, нека Господ Бог троструко благослови по молитви светога кнеза Лазара и свих косовских јунака! Амин!

Чији си мали народе Србски(део беседе)?

    Ми смо потомци Косовских јунака који се жртвоваше за Крст Часни и слободу златну; самоникле и бујне гране народног дрвета које на Косову би скресано до стабла и стабло срубљено до близу корена. Не усахну то дрво, јер га крв крсних мученика оживотвори. Не осуши се срубљено стабло, јер Царство Небеско, које витези крста изабраше, даде му снагу да озелени и пусти гране. И заиста народ се одржао и све издржао, благодарећи Косову и цркви. Црква је била тумач Косова, а Косово тумач свега што се догодило, пре и после пропасти земаљског  царства  србског.  Помоћу   та   два   верна   тумача,   народ  је   схватио   суштину   слободе.

Схватио је, да је слобода дар Божији; да је светиња, и да је нераздвојна од часног Крста. Ко се огреши о Часни Крст, огрешио се о слободу, и обратно, ко се огреши о слободу огрешио се и о Часни Крст. Слобода је светиња, отуда и назив: света слобода. Као чисто платно даје се слобода људима; кад је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Или чиста слобода, или никаква. Или света слобода, или никаква.

Поуке Св.Николаја Србског:
''Србску државу , браћо, основали су свеци.''
''У свима трагичним временима наше историје ми смо имали једног џиновског човека који је успешно свршавао најтеже задатке. Тај џиновски човек јесте наш народ. Ако он данас није такав, значи, или да није критично време, или да смо се о Божју огрешили. Сви пак видимо да је време критично, значи да стоји оно друго – да смо се о Божју огрешили. Зато хитно се Богу поклонимо, пред Њиме се покајмо и к Њему завапимо; најпре као Богу милости, па онда као Богу правде. Оци наши, који бише праведнији од нас, певаху химну ''Боже правде'', која је и наша данашња химна. Но ми, који се много огрешисмо у миру и слободи, морамо се најпре обратити Богу милости да нам грехе опрости. Тек онда ћемо смелије и радосније певати:''Боже правде!'' Јер кога он милошћу својом право помилује, онога после правдом својом штити и брани.  
''Нека се свако врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе; да га неби поклопили језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом. Нека се свако ко је србски родољуб, труди да задобије Царство Небеско, којим се једино може одржати Царство земаљско на дуже време.''
''Не може се историја  србског народа писати само мастилом, него и крвљу и сузама.''

 Помози Боже
да се Срби обоже,
сложе и умноже