ГЛАС ГУСАЛА

Прогон Владике Артемија

песник и гуслар Богдан Мијушковић

НАЈАВА ДОГАЂАЈА

ТРИБИНА у Шапцу 

 

У четвртак, 22.12.2011. у 18ч у Културном центру Шабац одржаће се трибина под насловом:

КОСОВСКИ ЗАВЕТ ИЛИ КЛЕТВА

Тема трибине је истина о дешавањима на Косову и Метохији, Централној Србији и борби за Крст Часни и слободу златну.

Учесници трибине и предавачи су:

-јеромонах Максим Новаковић

-Милан Јездић, повереник СНВ “Срби на окуп”

-Александар Миљевић, Светосавски народни покрет

-Богдан Мијушковић, гуслар

Организатор трибине је ПНХЗ Братство Светог краља Милутина, Шабац

плакат трибине

СЛОВО ИСТИНЕ бр.9

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

 

Да ли је смрт крај?

Свети старац Макарије Оптински: део писма духовном чеду о смрти
Не треба се плашити смрти као такве, већ смрти без покајања. Чујем да си узнемирена питањем да ли се то смрт приближава? Саветујем ти да одбациш ту малодушност и потпуно се предаш вољи Божијој. Знаш да је свакоме од нас назначена од Бога смрт – када ко треба да умре: не умиремо ни пре ни после него што је одређено. Али никоме до Богу није познато када ће се догодити тај прелазак из једнога у други живот.  И ми, као и мати наша, Црква, треба да од Господа молимо „да остало време живота нашег у миру и покајању проведемо, да крај живота нашег буде хришћански, безболан, непостидан, миран и да добар одговор дамо на страшном Христовом суду”. А о продужетку овдашњег живота није наше да одређујемо. Колико год да нас је живих, сви треба да одемо кући, у наше вечно пребивалиште; јер смо овде само гости, а не заиста домаћи; наша права отаџбина је тамо. Шта нас онда може обманути у овоме животу? Видимо пометњу, буне по целом свету, и Бог зна шта нас још очекује. Блажен је онај ко с покајањем и у нади на будући живот оде одавде. Пишеш да осећаш страх при помисли на смрт. Страх од смрти је природан, но не смемо паничити, већ треба да се храбримо вером и надом у доброту Божију, и у заслуге Спаситеља нашег, Господа Исуса Христа. Познато је да свако од нас треба да умре; али када, познато је Једином Богу. Он одређује управо то – када ће ко да умре. Ако неко умире, ма колико година имао, у младости, старости, или у средњем узрасту, тако му је од Бога било одређено; зато ваља бити спокојан, треба само умиривати своју савест покајањем и надом. Колико год живели, свеједно треба да умремо; ако неко умре у младости, треба претпоставити да је Богу тако било угодно да злоба не измени ум његов, или лаж да не превари душу његову (Прем. 4,11–12) – како каже Свето Писмо. Судове Божије не можемо да искажемо. Свакоме је поставио границе живота које не можемо да пређемо, док вечност нема краја!.. За нас, верне хришћане, смрт није вечно раздвајање, него привремени одлазак. Јер ако живимо, Господу живимо; ако ли умиремо, Господу умиремо (Рим. 14,8) – вели Апостол, а пред Богом сви смо живи,  јер  је  душа бесмртна и  вечна. Овакво расуђивање нека вам пружи утеху у жалости због смрти ваше мајке. Ви се и сада налазите у молитвеном општењу са њом када испуњавате ваш дуг – приносите молитве за упокојење њене душе и на богослужењима чините помене и доброчинства онима који имају потребе. Њена душа од тога има велику корист, а ви налазите утеху. Немој смрт себи да представљаш с лоше стране, него веруј да она служи као пресељење из времена у вечност; а време Господ држи у својој власти. Ти се бојиш смрти: но ко је од нас бесмртан? Смрт није уништење нашег бића, него прелазак из садашњег краткотрајног и лошијег у бољи живот. Господ каже: који верује у Мене ако и умре, живеће (Јн. 11,25), јер Он није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи (Лк. 20,38). Апостол Павле нам у Посланици Солуњанима каже: нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде (1. Сол. 4,13). Погледајте, коме је својствено да се жалости? Онима који немају вере и наде у будући живот, они се заувек раздвајају са својим ближњима, њима не сија луча наде из удаљене вечности. Али ми који верујемо имамо наду: ова смрт је само прелазак у вечни живот, од невоља и болести ка спокоју. Зашто бисте се препуштали таквој жалости која изједа ваше срце и уништава плодове вере и наде? Колико год трајао овдашњи живот – то је ништа у поређењу са будућим, који нема краја. Зато она (ћерка) није умрла, него је прешла у други, савршени живот. Саветујем вам да се не предајете неприкладној жалости због ње, као они који немају наду на будући живот. За њих, тј. за неверујуће, онај ко умире – умире заувек, и њихова је туга неутешна. За њих у удаљеној вечности не светли луча наде. Ми, који верујемо, имамо наду у васкрсење мртвих и живот будућег века. Кроз оно што се у вашем животу догађа, виде се одређене црте ваше слабости, а пре свега, иако је то било давно, ваша силна туга за умрлом ћерком. Ви у том случају нисте имали покорност вољи Божијој – када је Њему било угодно да узме вашу ћерку ради њеног вечног наслађивања у Царству Небеском; много сте туговали и грешили због тога; јесте ли могли да знате шта је све у животу очекује? Јер није реткост да видимо родитеље који много тугују због своје деце, видећи како несрећан живот они воде, па им чак кажу: «боље би било да се ниси ни родио»...Она се одвојила од нас у своју вечну отаџбину, ка којој и ми морамо да стремимо, само нам време одласка онамо још није одређено: нама је непознато, али познато је нашем Једином Творцу. Време боравка овде дато нам је да бисмо се постарали да га употребимо за корист наших душа и душа наших ближњих. Уколико се будеш предавала непотребној жалости, сасвим ћеш да се растројиш и изгубићеш здравље. Тако ћеш много да сагрешиш пред Богом. Мисли о томе да је границе свачијег живота одредио Сам Бог, и нека те то храбри – другачије и не може да буде. Господ ју је узео баш сада, у непорочности и чистоти; коликих ли се саблазни она избавила, коликих замки ђавола, света и тела? Колико је невоља које чекају на животном путу избегла, невоља које би морала тешко да подноси, а можда би и тешко сагрешила. Но, сада је то све далеко од ње, и она ће се наслађивати вечним блаженством. Чак и да је дуго поживела, смрт је ипак не би заобишла. Свето Писмо нас теши, да не бринемо за мртве, јер то је својствено онима који немају наду, тј. онима који не верују. За њих заиста нема утехе… за њих онај ко умре, тај је вечно мртав; а ми, који верујемо и убеђени смо у дејство Промисла Божијег, треба да будемо тврдо уверени, да је њено пресељене у вечност баш сада, воља Божија, и да је то на њену велику корист. Ако је и отишла у младости, старост се не огледа у броју година, и мудрост је – седина људска, а чист живот – узраст старости (Прем. 4, 8–9)

Старац Клеопа – део књиге ''О страшном суду и вечном спасењу''
''Кад човек умре и душа со одвоји од тела прилази јој анђео и чувар и почиње да је подсећа још из детињства какво је добро чинила овим телом и какво зло. То се дешава првог дана након смрти. Другог дана након смрти узима је анђео чувар и  води је свуда где је човек ишао током целог живота. Али у трећи дан је застрашујуће. Придодаће се нашој души анђели пратиоци, шест анђела носиоца светлости са оним од крштења јесу седам, да би са нама прошли застрашућуја митарства. У истом тренутку стиже по први пут пред Престо Пресвете и Животворне Тројице. Трећи дан душа има да чује овај глас на Адамовом језику:'' Носити ову душу шест дана у Рај''. Јер у току шест дана пролази та душа по Рају брзином мисли. Ако Анђео чувар зна да је душа праведна говорио јој:'' Душо ево након 40 дана доћи ћеш и заузећеш једно место овде. Али ако зна да је грешна казаће јој: Сестро, душо, немој се радовати; нисам те донео да останеш овде. Довео сам да видиш шта си изгубила у кратком времену колико си живела на земљи, ако ниси имала страх пред Богом и ниси се исповедала и ниси постила и ниси ишла у цркву и ниси чинила добра дела.'' А након девет дана долазе поново, као муње анђели, и одводе је пред Пресвету Тројицу, и незамисливу светлост. Она не види Бога, јер ни херувими Га не могу видети; само светлост, неизрециву светлост, која се не да исказати. И заустављају се облаци и након девет дана чује ову реч, ако је праведна:'' Ова душа нека има уживање и радост без граница свих девет чинова анђелских.'' Али ако је грешна:'' Ова душа да нема уживање и радост без граница свих девет чинова анђелских!''  А затим ће чути:''Водите ову душу по паклу 30 дана''. А у 40 дан носе анђели душу по трећи  пут пред престо Пресвете и Животворне  Тројице, у близину светлости неизрециве, да би се Богу поклонили. И тад на 40 дан, чуће овај глас на арамејском језику, глас Аврама, ако је душа праведна:''Водите ову душу у Ган Едем!'', тј. у уживање и радост без граница; али ако је, сачувај Боже Грешна, чује:''Водите ову душу у Шеол или Хад'', тј. у пакао у муке.  
Анђела чувара имамо као заштитника од Богом даног крштења и он путује са нама кроз митарства до 40 дана. Ако не би било њега, ђаво би чинио са нам све што жели... Најзначајнија тајна за оне који умиру је јесу исповест и Свето Причешће, као и помирење са свима. Али одмах након смрти служи се 40 дана Света Литургија и помени са разрешењем  и милостињом која помаже души када пролази кроз митарства.... Зато, молим вас да запамтите: Када видиш да се разболи мајка, сестра, брат, жена, синовац, дете, отац, кћерка, немој прво доводити лекара; прво доведи свештеника да би га исповедио и де се очисти од свих грехова. Хришћанин, ако је умро исповеђен и ако, сачувај  Господе, има тешке грехе и није понео епитимију, он ће епитимију издржати у паклу. Али из пакла га може извадити Црква, кроз Свете Литургија, разрешењем и милостињом и тако ће отићи у рај. Али ако неко умре не исповеђен још из младости, а имао је смртне грехе, тешке, то је као кад би умро некрштен.''

Како помоћи упокојенима?
Данас се у нашем народу стављају некакви пагански обичаји, изнад оног што је наша Православна Црква одредила шта треба чинити за упокојене. Од мноштво ти непотребних, најчешћи су: трпеза пре или после саме сахране често личи као на каквим весељима(изобиља рaзног јела и пића), а да се при томе не води рачуна да ли треба посна или мрсна храна; купују се венци и букети цвећа, дарују се људи који присуствују сахрани (пешкирима, кошуљама...), а то нема никакв значај осим безпотребних трошкова; уместо свећа воштаница, приносе се парафинске; четрдесница се своди на некакво паганско приношења овна душног; на самом гробу се праве пирови, при чему се на гроб износе разна јела и пића...
Оно што је Богоугодно и што користи душама наших покојних јесте молитва, милостиња и добра дела. Молитва наша лична, а пре свега парастоси и помени и  наважније је помињање на Светим Литургијама(проскомидија). Наша Црква је одредила посебне дане који су посвећени молитви за умрле, а то су задушнице и свака субота је дан који је посвећен мртвима. У наведене дане се излази на гробља или се у храмовима обављају парaстоси или помени. За парастос се приноси жито, вино, погача, мед и свеће воштанице. 

"Ништа боље ни више ни не можемо да урадимо за умрле, осим да се помолимо за њих помињући их на Литургији. То им је увек потребно, нарочито у првих четрдесет дана кад душа умрлог тражи пут ка вечним насељима. Тело тада ништа не осећа: оно не види окупљене ближње, не мирише цвеће, не чује Надгробне говоре. Али душа осећа молитве које се за њу узносе, захвална је на њима и блиска је духовно са онима који се моле.’’ Св.Јован Шангајски

Молитва за упокојене
Боже духова и свакога тела, који си смрт победио и ђавола сатро, и живот свету Твоме даровао; сам, Господе, упокој душу преминулог слуге Твога, (име) у месту светла, у места цветна, у места одмора, одакле је одбегла свака болест, жалост и уздисање. Сваки грех што је учинио, било речима, или делима, или помислима све му опрости, као благ и човекољубиви Бог, јер нема човека да живи а да не греши. Ти си једини без греха; правда је Твоја правда вечна, и реч је Твоја истина. Па Те молимо спомени, Господе, упокојеног слугу Твога (име), који је у нади на васкрсење, и живот вечни, у побожности и вери живот свој завршио, и опростио му свако сагрешење вољно и невољно, које сагрешио речима и делима и помислима: И усели га у места светла, у места спокојна, у места одмора, где нема болести, брига и уздисаја. Него се светли светлост лица Твога, и где се од века веселе сви Свети Твоји: даруј њему и нама Цартство Твоје, и наслеђе неизречених и вечних добара Твојих, и насладе Твога бескрајног и блаженог живота. Јер си Ти живот, и васкрсење, и покој преминулог слуге Твога (име), Христе Боже наш и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом сада и свагда и кроза све векове. Амин.
Вечнаја памјат, вечнаја памјат, вечнаја памјат! Бог да му душу опрости!
 

Дана 30.10/12.11.2011.лета Господњег – на спомен Св.краља Милутина.

Догађај

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ У ШАПЦУ

         Шабац  је  град,  који у  правој  мери  показује  забрињавајућу  и страшну   слику  данашње  Србије. “Заборавише Бога, спаситеља својега …; … не слушаше гласа Господњега; него се помијешаше с небозабошцима и научише дјела њихова; стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка; проливаше крва праву, крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским (Европским), и оскврни се земља крвнијем дјелима“ (Пс.105-21,25,35,36,38).

 

        Он је потонуо у таму и безнађе евроунијатских интеграција, у коме царују криминал, неморал и очајање, у коме се грех сматра прогресом и све више личи на проклете градове Старог завета Содом и Гомор. Владајућа класа, људи режима, обузетим блудом и среброљубљем, понашају  се према граду као да је он њихова дедовина, коју користе да би задовољиљи сопствену похлепу. Међутим, оно што посебно боли нас обичне људе и верно Христово стадо, је то што Шабац зову “Мали Ватикан“. Тај назив потиче од тога што је свака делегација, која је долазила из јеретичког Ватикана у Србију, обавезно дочекана и у Шапцу. Римокатолички клир у Шапцу се понаша као код своје куће, раде шта хоће и колико хоће, а све уз благослов владике Лаврентија и његових послушника у мантијама без образа и части, који им чак и активно помажу. Тако је само у Шапцу, у протеклих десетак година, римокатолички фратар Ђероламо успео је око 200 Срба, па чак и читаве породице, да одвуче у римокатоличку јерес. У знак захвалности (на успешном унијаћењу Срба), када је одлазио из Шапца, испраћен је на највишем нивоу, као “велики добричинетељ“. Бојимо се да долази време да ће више људи бити на миси у римокатоличком храму у Шапцу, него на Литургији у Саборном храму СПЦ у истом граду.
     У том и таквом граду, у суботу 10. 12. 2011. године, на тренутак је засијала светлост, родила се нада и осетила огромна благодат Божија. Тога дана наш град се удостојио да угости у овом моменту највећи Православни светионик у нашој отаџбини, и много шире, нашег светог владику Артемија. Заједно са њим дошло је и неколико његових монаха и око 70 браће и сестара из свих Србских земаља, које одликује јака и небокољебљива вера у Бога и у Србство, који су спремни на сваку жртву ради ИСТИНЕ. А све то је било у оквиру једне дивне светосавске патриоске организације “СРБИ НА ОКУП“. Ова организација ради по благослову владике Артемија и сабира све Србе истините исповеднике Православне вере, који су верни Богу и Роду, који су достојни светих предака, који су спремни за Христа и Реч Божију пострадати. To je организација која сабира друге организације, удружења, појединце са циљем опште саборности Светосавског Србског народа у борби за Крст Часни и слободу златну. Мудрошћу нашег владике Артемија, ова организација има пре свега за циљ да сабере разједињено Христово стадо, со овој земљи, Светосавску Србију под један барјак, а у одбрану Православне вере и Отачаства. На поменутом величанственом сабрању, седмој седници Свесрбског националног већа “Срба на окуп“, договарало се како бранити Србију (КиМ) од непријатеља споља и велеиздаје изнутра, а пре свега како пробудити Србски народ из смртног сна. Нашем братству је том приликом указана двострука част, и то: прво што смо позвани у ту велику Светосавску породицу која се доследно држи Светосавско-Косовског завета “За Христа све, а Христа ни за шта“; а друго што смо ми били домаћини тог великог и светог сабрања браће и сестара у Христу. Морамо признати да због опасности да отпадници од Бога и рода, који су због своје похлепе одани јахачима апокалипсе Европској Унији и Ватикану, не покушају да спрече наведено сабрање у тајности смо држали долазак владике Артемија, јер само помињање његовог имена код екуменитиста изазива бес због којег се претварају у звер (пример Ћелије на Благовести ове године). И сада, када је све прошло како се само пожелети може, и како само Господ може уредити, с поносом и из све гласа вичемо душманима: “Били смо домаћини нашем светом владики Артемију и организацији “Срби на окуп“. “Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње“(Пс.106-43)
    Под утиском оног што смо чули, видели и доживели, позивамо свеколико Србство, сву браћу и сестре и све патриоске организације да се придруже организацији “СРБИ НА ОКУП“, како би сабрани под један Светосавски барјак и држећи се Светосавског – Косовског завета, храбро, исповеднички  с вером у Бога устали у борбу за Крст Часни и слободу златну. Налазимо се на крају времена, а велеиздаја од стране сатаних слуга је коначна, продадоше веру, државу, част и образ. Пред нама је коначни избор или Косавски завет или Косовска клетва. Ми само треба да дамо све од себе, а Господ ће остало учинити.
   “С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас. Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи. Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш.“ (Пс.43-5,6,7)
Како чинили тако нам Господ и помагао!
Дана 30.11/13.12.2011. лета Господњег на спомен Светог апостола Андреја Првозваног,
С љубављу у Господа верна браћа и сестре у Христу

Братство Светог краља МилутинаШабац

Позив за помоћ

БРАЋО И СЕСТРЕ, ПОМОЗИМО НАРОДУ СРБСКОМ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

“Србски народ нема скупље речи од речи Косово, ни драгоценије стварности, ни веће светиње, прошле, садашње, и будуће, него што је стварност и светиња Косова. За Србе, питање Косова није просто биолошко питање или питање само “области“, “покрајине“ или “републике“. Оно је нешто неупоредиво веће и више од тога. Питање Косова је питање духовног, културног и историјског идентитета Србског народа. Косово је после Светог Саве, први пут у овоме народу једна истина и стварност где се цео народ исказао, дошао до своје саборне целине и целосноти… Косово је наше памћење, наше огњиште, жижа нашег бића. А одузети једном народу памћење, значи – убити га и духовно уништити.“

књига “Плач старе Србије“

Браћо и сетре, коленопреклоно вас молимо, помозимо нашем народу који је препуштен сам себи, који брани не само свој голи опстанак, него и опстанак ове државе и нашег народа. Они својом жртвом бране и нас, нашу децу, нашу будућност. Помажући њима, помажемо сами себи!



Помоћ се прикупља:

- новчана средства можете дати лично члановима братства или уплатити на жиро рачун – уплата из Р.Србије:

КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА

сврха уплате: ПОМОЋ НАРОДУ СРБСКОМ НА КиМ

прималац: СВЕТОСАВСКИ НАРОДНИ ПОКРЕТ (СНП)

рачун примаоца:  205 – 167832 – 22

- храна која није лако кварљива(конзерве, дуготрајно млеко…)

- одећа и обућа (чиста, читава и сложена).



Уплата из иностранства:

Account with instruction/Beneficiary’s Bank

SWIFT – BIC: KOBBRSBG

Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD

Street: Svetog Save 14

City, Country: 11000 Belgrade

Republic of Serbia

Beneficiary

IBAN/ Account

Number: RS35205903101318801271

Name: EVTIMIJE MILENKOVIĆ

Street: STARA STRUGARA 28

City, Country: RAŠKA, REPUBLIC OF SERBIA

NAPOMENA: Za Srpski narod na KiM



Све информације можете добити на телефоне: 064/59 89 273  и  064/65 11 102.

Косово и Метохија

Били смо на Косову...
Репортажа о посети Братства Светог краља Милутина, нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији, августа 2011. године.

Уколико желите да помогнете братству Катакомбе Свети Сава у Жеровници, можете послати новчану помоћ на следеће рачуне:

1. Динарске уплате:
Комерцијална банка
Евтимије Милентијевић, Рашка
број текућег рачуна: 205-9001013081882-63

2. Уплате из иностранства:
Account with institution / Beneficiary's Bank
SWIFT -- BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia

Beneficiary

IBAN/ Account Number: RS35205903101318801271
Name: EVTIMIJE MILENTIJEVIĆ
Street: STARA STRUGARA 28
City, Country: RAŠKA, REPUBLIC OF SERBIA

Глас гусала

Туга за Косовом

Песник и гуслар Богдан Мијушковић

Погинуо Владимир Стојковић-Влада, уредник сајта Боготражитељ.ком и један од најактивнијих чланова Студеничког круга

У недељу 11.септембра 2011.године, На празник Усековања Св.Јована Крститеља погинуо је у саобраћајној несрећи Владимир Стојковић-Влада, дугогодишњи уредник сајта Боготражитељ.ком, и један од најактивнијих чланова Друштва пријатеља српских манастира Студенички Круг. Са њим су били и председник Студеничког Круга др.Миленко Бодин, и проф.Милена Огњановић,  члан Студеничког круга, који су обоје озбиљно повређени, али су  ван животне опасности.

Молимо све, и који су познавали и који нису познавали нашег Владу, да се помоле Господу да прими душу његову у рајска насеља. Такође молимо све који могу у неком манастиру да дају Владимирово име на помињање на 40 Св.Литургија да то и учине, да му тако помогнемо у борби за пробијање до престола Бога Живога.

Глас гусала

Светог Саву издају, папу позивају

Песник и гуслар Богдан Мијушковић

БОЖЕ ДРАГИ И БОЖЕ ЈЕДИНИ
ШТА СЕ ОВО У СРБИЈИ ЧИНИ
У СРБИЈИ СВЕТИХ НЕМАЊИЋА
И ВИТЕЗА МИЛОШ ОБИЛИЋА
И ЈОШ БЕЗБРОЈ СВЕТИЈЕХ ЈУНАКА
ШТО ЈЕ СРБСКА ЗАДОИЛА МАЈКА
И ДАДОШЕ ЖИВОТ ЗА СРБИЈУ
И ЗА НАШУ ВЈЕРУ НАЈМИЛИЈУ
А САД ЕВО ПОСЛЕ СВИХ ТИХ МУКА
ПИСМО ПИШЕ ИЗДАЈНИЧКА РУКА
ПИСМО ПИШЕ ЈЕР САВЈЕСТИ НЕМА
ДАБОГДА МУ СПАЛА ИЗ РАМЕНА
СРАМНО ПИСМО СРАМНЕ САДРЖИНЕ
ЧУЈ ШТА ПИШЕ МОЈ БРАТЕ СРБИНЕ

„РИМСКИ ПАПО НАША УЗДАНИЦЕ
ТЕБЕ МОЛЕ СРБСКЕ ИЗДАЈИЦЕ
ИСПУНИ НАМ ЖЕЉУ НАЈМИЛИЈУ
ДОЂИ ПАПО У ЗЕМЉУ СРБИЈУ
СВЕТЕ ОЦЕ МИ СМО ОДБАЦИЛИ
ЗА ТЕБЕ СМО ТЕРЕН ПРИПРЕМИЛИ
ПРОМЕНИСМО СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ
ЈЕР СА ТОБОМ ОЋЕМО УНИЈУ
НА ТОВАРЕ УЗМИ СРЕБРНИКА
ВЕЛИКИ ТЕ БРОЈ ЧЕКА ВЛАДИКА
И СА ЊИМА БЕЗБРОЈ СВЕШТЕНИКА
ТИХ ЈАДНИКА НАШИХ ПОСЛУШНИКА
ДА НАМ ДЕЛИШ К'О ПОНТИЈЕ ЈУДИ
АЈДЕ ПАПО МИЛОСТИВ НАМ БУДИ
МИ СМО ВАМА ЕВО ОПРОСТИЛИ
СВЕ ЗЛОЧИНЕ ШТО СТЕ ПОЧИНИЛИ
ЈАСЕНОВАЦ ГРАДИНУ КРАЈИНУ
ЦИЈЕЛУ БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ
У НИШ ЋЕМО ТЕБЕ ДОЧЕКАТИ
ЗА ДУХОВНОГ ВОЂУ ТЕ ПРИЗНАТИ
ХРИСТОВО ЈЕ ВРИЈЕМЕ ВИДИШ ПРОШЛО
ВРИЈЕМЕ ТВОГА ЦАРСТВА САД ЈЕ ДОШЛО"
ОДЕ ПИСМО П'РО ПЛАВОГ ЈАДРАНА
У СРЕД ПАКЛА ЗВАНОГ ВАТИКАНА
НО ДА ВИДИШ РАДОСТИ ВЕЛИКЕ
КАД РАЗУМИ ШТА ЖЕЛЕ ВЛАДИКЕ
ОДМА' СПРЕМА НА ТОВАРЕ БЛАГО
И ОСТАЛО ШТА ЈЕ КОМЕ ДРАГО
ПА КАДА ЈЕ ДАРОВЕ СПРЕМИО
СВОЈЕ СЛУГЕ ПОТОМ ЈЕ СКУПИО
„ОЈ ЂАВОЛИ МОЈЕ ВЈЕРНЕ СЛУГЕ
НАКОН НАШЕ ТЕШКЕ БОРБЕ ДУГЕ
ОСВОЈИСМО И ЗЕМЉУ СРБИЈУ
ТАМО ЋЕМО СТВОРИТИ УНИЈУ
ПОСТИГОСМО ВИШЕ СА ПАРАМА
НЕГО НАШИ ДОСАД СА КАМАМА
САД СЕ СПРЕМАМ ТАМО ДА ПУТУЈЕМ
ПОСЛУШНИКЕ МОЈЕ ДА ДАРУЈЕМ
НЕКОМ ПРСТЕН И СТО СРЕБРНИКА
А НЕКОМЕ ХИЉАДУ ЗЛАТНИКА"
ТАКО ПАПА С' ВЛАДИКАМА СНУЈЕ
ПАПА СНУЈЕ А БОГ ОДЛУЧУЈЕ
ДАЛ' ЋЕ ИКАД У СРБИЈУ ДОЋИ
И КАКО ЋЕ СА СРБИМА ПРОЋИ
ПОМОЗИ НАМ ГОСПОДЕ У БИТЦИ
ДА СЕ ТЕБИ ВРАТЕ СВЕШТЕНИЦИ
ШТО ЗБОГ ПАРА ОДЛАЗЕ КА ПАПИ
БОЖЕ ДРАГИ С ТОГ ПУТА ИХ ВРАТИ
СВЕТИ САВО ПРВОПРЕДСТАВНИЧЕ
ПРЕД ГОСПОДОМ НАШ МОЛИТВЕНИЧЕ
НЕ ОКРЕЋИ ОД НАС СВЕТО ЛИЦЕ
НИЈЕ НАРОД КРИВ ЗА ИЗДАЈИЦЕ
КОЈИ ДУШУ ЂАВОЛУ ПРЕДАШЕ
И У ЦРКВИ РАСКОЛ НАПРАВИШЕ
КО ОД СРБА ПАПУ ДОЧЕКАО
ЦРНИ БАРЈАК НА КУЋУ ИМАО
И СВАКЕ ГА СПОПАНУЛЕ МУКЕ
ОБЈЕ МУ СЕ ОСУШИЛЕ РУКЕ
У МУКАМА ЖИВОТ ОКОНЧАО
ЗАТО ШТО ЈЕ СВЕ СВЕТО ИЗДАО
ЈАСЕНОВАЦ ПРЕД ОЧИ МУ БИО
ДОК НА МУКЕ ДУШУ ИСПУСТИО

СЛОВО ИСТИНЕ бр.8

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

Што ћутиш Србине?

   Велика ме мука и невоља стисла, па те имам нешто упитати брате Србине. Да би ми дао праве одговоре, прво ћу те подсетити на стварност у којој живиш, од које се ти упорно кријеш гледајући телевизију, коју ти сервира "велики брат".
   Природа је против тебе Србине, оно што је остало после ових последњих ратова однеше земљотреси, поплаве, пожари, а најгори су термити (власт) после њих не остаје ништа.
   У школама ти уче децу да те не поштују (права деце), да се стиде своје прошлости, да издајнике величају (Вука Бранковића и Милоша Обреновића), да је срамота војник бити, да је назадно имати породицу и пуно деце, а да је педер нормално бити (толеранција)...Од наше паметне деце, праве дебиле који су склони сваком неморалу и разврату и са којима је лако управљати и туђе мишљење наметати.
   У болницима Србине служиш за експерименте, преко тебе испитују разне лекове и вакцине, а посебно преко деце. Болнице су постала места, где људи уместо излечења, нове болести снађу, а често и смрт као врхунац савремене медицине, чији је и циљ да нас мање има. Најгорим убиством абортусом, где се убија немоћно биће у мајчиној утроби, нестане годишње око 250000 будућих људи.
   Дају нам храну модификовану и затровану, од које нам деца постају дегенереци, а ми дебили, од које масовно умиремо, а да за то и не знамо.
   Секу ти кнезове (Радована, Ратка, Војислава...), односно лове их као звери и предају их хашкој инквизицији, која их тамо мучи и убија само зато што су Православци, Срби, што су имали храбрости да бране народ свој. Часне Србе који ће и живот дати за свој веру и отачаство, прогоне и убијају(Небојша Крстић...), а оне који би и своју мајку издали величају и на високе функције стављају.
   Пале ти и уништавају Светиње (храмове и гробове), хоће сваки траг да ти затру. Отимају ти земљу прађедовску, која је крвљу запечаћена да је Србска (Крајина, Република Србска, Црна Гора, Војводина, Рашка...).  Јахачи Апокалипсе НАТО, ЕУ и Америка чупају ти Срце Србине, Косово и Метохију. Знају да као што човек без срца не може живети, тако и Србија без Косова и Метохије не може постојати.
   Затварају ти часну децу јер су се супроставили сатанистима, који су правили сатански ритуал у виду геј параде. Убедише те Србине да је ''нормално'' да се педери промофишу (као и разне друге изопачености) по улицама на очиглед твоје деце. Направише од неморала морал и учинише ненормалне (содомисте, педере...) нормалним, уместо да их лече, дадоше им заштиту и права, да буду узор деци. На све стране се рекламирају сексуалне оргије и све оне гадости што су директно у супротности са хришћанским моралом. А нама нормалним људима Православним хришћанима узешe права и ставише нас ван закона.
   Керове ставише у закон и дадоше им већа права него теби Србине. Градови нам све више личе на велике штенаре, а не на места где треба људи да живе и раде. Керове нико несме да дира, па чак и кад уједају, а теби Србине узеше право и да живот свој браниш. Србине, твоје ближње које су побегли од усташког и муслиманског ножа, који су остали без ичега држе још увек по колективним шупама, а за керове праве хотеле, пардон, прихватилишта, која си дужан да ти плаћаш.
   Позивају у Србију четвртог јахача апокалипсе папу, највећег издајника Господа после Јуде. Хоће да дочекају на светој Србској земљи, папу који је благословио инквизицију против Срба, од које је само у прошлом веку убијено преко 4 милиона људи, од тога по логорима у најтежим мукама преко милион, а само зато што су Срби Православне вере.
   Екуменисти (јеретици) хоће да ти веру мењају, која ти је од Светог Саве остала, а оне који се томе супроставе прогоне (Владика Артемије и његово монаштво, Милоје Стевановић...). Екуменисти хоће да погазе завет Светог Саве са Господом, а који је крвљу запечаћен на Косову пољу крвљу Светог мученика кнеза Лазара и његове војске, да су Срби Христов народ. Кажу не можемо са Светим Савом у Европу.
   На месту злочина, на Србској земљи која ври од крви мученика који су побијени у НАТО бомбардовању, они направише највећи сатански пир у историји те фашистичке злочиначке организације.  Дочекаше са црвеним тепихом, хлебом и соли, НАТО зликовце који су нам  убијали и још увек убијају нашу децу, који нам земљу отимају, а нас понижавају.
   Војску више немаш Србине, јер није уреду да наша деца патриоте буду, да као њихови свети преци бране своју земљу. Данас имамо НАТО плаћенике (професионалну војску), која ће ако треба (ако то буду захтевали јахачи апокалипсе) оружје на свој  народ окренути. 
   Отпадници од Бога и рода, дахије из Београда и разне аге по градовима су ти узели све, слободу и право, а земљу распродаше и поделише, да би од тебе опет рају направили. Остало је још да уведу право прве брачне ноћи. И то би увели, али је проблем код њих, јер је много дахија и ага настрано, односно педера, који меркају наше синове.
   Ево ја сам те подсетио на само део страшне стварности, које ти као зомби свесно или не свесно нећеш да видиш и све покушаваш да видиш са тродимезионалним наочарима које си добио од "великог брата". А сада питања за тебе Србине, због којих ми саме сузе иду, због којих ме страх хвата, због којих бих вриштао на сав глас.
Што ћутиш Србине? Србине у шта верујеш, чему се надаш? Има ли у теби кап прадедовске крви? Да ли си заборавио прошлост? Знаш ли ко си, одакле си и куда идеш?
   Много питања брате Србине, а ти одговора немаш. Не, то што си спремио као одговор, то је само лаж којом умирујеш савест (ако је у опште имаш). И уместо да сада погнеш главу, јер одговора немаш, ти се буниш и гордиш, сматрајући да су та питања само провокација и њихов одговор, ма какав био нема значаја за твоју будућност. И ако ти трунчица преостале твоје савести нешто говори да сам у праву, ти ипак настављаш. Кажеш верујеш у Бога и славиш славу и то је доста. Јадна је твоја вера брате Србине, кад се Бога сетиш више када псујеш, него у молитви, а у храм идеш једном годишње да однесеш колач и жито за славу. А и тада немаш мира него грдиш свештеника што пева тако дуго, што не скрати мало, немаш ти времена да дуго чекаш. За пост си чуо, али не постиш. Понекад се догоди да постиш неколико дана  да се причестиш (обичаја ради), а да не знаш шта то значи, а о покајању нема ни речи. Ни да прекрстиш се не знаш, јер то што радиш је млатарање рукама и ругање Часном Крсту. За претке кажеш њих више нема и била су то друга времена. Тада је то могло тако, а данас морамо бити прилагодљиви да би опстали, а и да су наши претци били мудрији и сили се приклањали било би нас више, а и данас не би нас мориле ове муке. Сила је то, а против ње се не може.
   Још се нисам ни освестио од оваквог размишљања, а ти Србине настављаш. Шта би нам фалило да смо са Папом унију правили, не би било толиког страдања у 20 веку. Или да је Лазар био мудрији, па се са Муратом договорио, да је послушао Вука Бранковића боље би нам било. Видиш како Карађорђе хтео главом кроза зид, па без главе остао. Милош Обреновић водио ''мудру''(лукаву) политику, па је Србе сачувао и државу нам поново донео. А и шта нам је фалило док је Тито владао, имали смо свега, кућу да направиш, па и на море да идеш. Данас нам Европа нуди благостање, посао, паре-кредите, напредак, путовање без визе, а ми се бунимо што морамо неке услове да испунимо. Па ваљда нисмо само ми у праву, а цео свет луд. Сила је то, а против ње се не може.
   А сада је доста брате Србине, ако смо у опште браћа, јер мојим венама тече крв Лазарева, Карађорђева, а твојим тече крв Вука Бранковића и Милоша Обреновића, којима је једино било стало до себе. Лазар и Карађорђе се жртвоваше за спас Србског народа и Царство Небеско, да би сачували веру и да не би остали вечито турска раја. Вук Бранковић и Милош Обреновић, издадоше и убише да би земљом владали и своје личне интересе остварили. Нажалост данас су у Србији на власти потомци Вукови и Милошеви (Обреновић), па нас уче како Вук није издао, а Милош је својом ''мудрошћу'' изборио независност Србије. А то чине да би своје издаје и своја убиства оправдали. Заменио си Србине црвену звезду петокраку (комунистичку) са жутом звездом петокраком (ЕУ), а идеологија је иста, служење сатани.
   Србине   постао  си  безлична  маса  коју  обликују  како  коме одговора. Полудео си Србине од греха, постао си зомби и идолопоклоник ''великог брата''. Одрекао си се и Бога и рода, дотако си скоро дно из кога повратка нема.

    Ево Србине клекнуо сам на колене и са сузама које се сливају низ лице, због бола од црне садашњост и још црње будућности Србскога народа, молим те и кумим те уразуми се, сети се да си скупо плаћен крвљу Христовом, молитвама и сузама свих наших Светих и послушај шта ти твоји свети оци кажу:

''Срби народ мој, Христови су, а не папини! Само слога Србина спашава!''

Св.Сава

''Нисмо бирали ни земљу где ћемо се родити ни народ у коме ћемо се родити ни време у којем ћемо се родити, али бирамо једно - да ли ћемо бити људи или нељуди.

Живот треба осмислити по вери, угледајући се на претке и учинити све што можемо за добро свог народа и читавог човечанства.''

Блаженопочивши Патријарх Србски Павле

''Срби кренули за Европом, за културом, за модом. Гле, како је тужна земља Србија, како је мрак попао земљу Србију. Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало...

 Србија је сусед Европе, али није Европа.

Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улева у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут. Нека прославља Христа од сад као и до сад, и неће се постидети. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на век века. Амин.''

Преподобни Јустин Ћелијски

 

„Не заборављајте ни за минут, да Божије око стоји над вама и гледа дела људска. Зла се не бојте, ако правду творите. Ако сте згрешили, кајте се, кајте се брзо, да вас смрт не би застала у греху. Покајнике Бог љуби и све им прашта. И оставља имена њихова у Књизи Живих, која ће се прочитати на Суду Христовоме, кад Христос поново дође да суди  свим живима и мртвима.

Нека се свако врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе; да га неби поклопили језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом. Нека се свако ко је србски родољуб, труди (пашти) да задобије Царство Небеско, којим се једино може одржати Царство земаљско на дуже време''.

Св.Николај Србски

С нама је Бог! Све зависи од нас. Од наше воље и жеље да се као народ покајемо и затражимо помоћ од Онога који нам једино може помоћи, од Бога. Јер Он је обећао:

''Иштите и даће вам се, куцајте и отвориће вам се .''

Дана 15/28.06.2011. лета Господњег на Видовдан.

СЛОВО ИСТИНЕ бр.7

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

О ПОКАЈАЊУ И ИСПОВЕСТИ

''Покајте се, јер се приближи Царство Небеско''(Мат.3,2)

ПУТ У ЖИВОТ ВЕЧНИ

   У данашње време, наш народ и свако од нас највише пати и страда услед недостатка вере и наде у Бога. Због духовног немара и незнања постајемо подложни греху и заблудама. Под различитим околностима, нечисти духови користе прилику, да кроз људе и догађаје раслабе нашу пажњу и савест, а затим да у нама распале душевне и телесне страсти. На тај начин, мисли и осећања, речи и дела својом нечистотом помрачују ум и трују срце, те човек под њиховим дејством почне да заборавља на Бога или да верује како хоће, а тада се и душа и тело лако оскврњују и заробљавају грехом. Иако у Светој Тајни Крштења Хришћанин добија опроштај свих својих сагрешења, даљи живот у непрекидној борби са грехом не бива без привремених пораза, падова и одступања под утицајем спољашњих саблазни и сопствених страсти. Због тога је потребно да сваки Хришћанин што је могуће чешће исповеда своје грехе.
 

ШТА ЈЕ ТО ГРЕХ?

   Грех је непослушност Речи Божијој, то је нарушавање хришћанског духовног закона од стране верника. Појам греха је религијски појам и њега схватају само они који схватају хришћански закон и исповедају веру у Бога, који се због тога налазе у “огради црквеној”. Онај, пак, ко је ван Цркве није уопште способан да схвати своју греховност, нити да види сав свој пад и ужасне се због дубине своје заражености смртном болешћу греха, као ни да осети своју удаљеност од Бога и Истине. Због тога се треба прво покајати за грехе против Бога и Његове Цркве. Таквих греха има много, и они су повезани у једну нераскидиву мрежу разних духовних стања, како једноставних и очигледних, тако и скривених, на први поглед безначајних, а заправо изузетно опасних за душу. Они се уопштено могу поделити на: маловерје, сујеверје, богохуљење и заклињање Богом, немолитвеност, немар према црквеној служби, духовна прелест (обмана), гордост и сујета, човекоугађање, напраситост и раздражљивост, осуђивање, чамотиња (униније), празнословље, лаж и лагање, крађа и пљачка, среброљубље, стомакоугађање, пијанство, покушај или размишљање о убиству, самоубиству и абортусу (чедоморству - убијању тек зачете деце у утроби), блуд и прељуба (у мислима и на делу). Али шта је оно што би нарочито требало да нас подстиче на исповест, какве мисли и размишљања позивају верника да што пре прибегне овој Светој Тајни? Пре свега, то су она духовна мука, бол и патња које у души изазива сваки грех и сваки преступ. Греси и преступи који су се накупили, који нису скинути са савести (не само велики греси него и многи ситни) оптерећују савест тако да човек почиње да осећа неки необичан страх, чини му се да ће му се сваког часа десити нешто лоше, или одједном пада у некакве нервне кризе, у раздражљивост, често осећа немир, нема унутрашње чврстине, као да није способан да влада собом и т. сл. Он често ни сам не схвата разлог овога што се дешава, а разлог је то што на човековој савести леже неисповеђени греси. По милости Божијој ова болна осећања нас подсећају на њих, како бисмо, подстакнути оваквим јадним стањем наше душе, постали свесни да је потребно да из ње избацимо сав отров, односно да се обратимо Светој Тајни Исповести и да се тиме избавимо од свих оних мука које очекују сваког грешника, који се није очистио овде (у овом животу), после на Страшном суду Божијем.

КАКО СЕ СПРЕМАТИ ЗА ИСПОВЕСТ?

   Момент покајања - Време је благопријатно и дан је очишћења. То је време када ми можемо да одложимо тешко бреме огреховљености, покидамо ланце греха и нашу душу угледамо светлу и очишћену. Али до тог блаженог очишћења не води лак пут. Ако си решио да постиш. Да се кајеш и да исповедиш своје грехе, јавиће се мноштво препрека, унутрашњих и спољашњих, јер непријатељи људског рода, сазнавши за нашу добру намеру на сваки начин желе да нас узнемире сумњама, помислима и страховима, али они исчезавају чим покажемо чврстину у својим намерама. Често се догађа да кад још нисмо приступили исповест, а душа наша слуша искушавајући глас: “Да ли да одложим? Да ли сам се довољно припремио? Није ли сувише често? ”. Нужно је чврсто се одупрети овим сумњама. У Светом Писму читамо: “Сине мој! Ако приступиш служби Господу Богу, припреми душу твоју за искушења, управи срце твоје и буди тврд и не збуњуј се кад те оне посете, припни се уз Њега и не одступај да би се на послетку уздигао” (Сир. 2, 1-3) Човек треба да се исповеда што је могуће чешће, паузе иумеђу исповести треба да буду испуњене духовном борбом и напорима, који ће се учвршћивати припремом за следећу исповест. Благодат Божија која делује у Светим Тајнама Покајања и Причешћа осетно се чини да човек почне да осећа своје грехе и слабости, да се не упушта тако лако у грех и да се учвршћује у истинама вере; Црква и сав њен поредак му постају драги и блиски срцу. Први корак онога ко се спрема за исповест мора да буде испитивање срца. Разумевајући морално стање своје душе, треба се старати и разликовати основне грехе од изведених, симптоме од дубљих разлога. На пример: ми уочавамо, и то је јако важно - расејаност на молитви, не пажњу у време богослужења, одсуство интереса за слушање и читање Светог Писма...А зар не произилазе сви греси од маловерја и слабе љубави према Богу?! Треба обележити у себи својевољност, непослушност, самооправдавање, нетрпљење прекора, неуступљивост, тврдоглавост... много је, међутим, важније открити и разумети њихову везу са самољубљем и гордошћу. Ако ми примећујемо код себе стремљења да увек будемо у друштву, с људима, показујемо говорљивост, злоречивост, ако сувише бринемо о својој спољашњости и оделу, тада треба пажљиво истражити те страсти, јер се чешће од свега тако пројављује наша таштина и гордост. Има још једно помоћно средство, које нас води к познању својих грехова - чешће и посебно при исповести подсећати се на то за шта нас обично окривљују други људи, који живе уз нас - наши ближњи. Веома често њихове оптужбе, прекори и напади су оправдани. Но, чак ако се они нама чине неправедним, треба их примати са кротошћу, без љутње. Пре исповести, неопходно је тражити опроштај од свих, којима мислиш да си скривио, да би приступио Тајни са неоптерећеном савешћу. При испитивању срца треба следити за тим, да се не падне у прекомерну умишљеност и ситничаву подозривост према сваком покрету срца. Стајући на тај пут, може се изгубити осећај за важно и неважно и заплести у ситницама. У таквим случајевима треба привремено оставити испитивање своје душе, те молитвом и добрим делима просветлити душу. Припрема за исповест није у томе да би се , по могућству, потпуно присетили свих својих грехова и чак записали своје грехе, него у томе да се дође до таквог стања усредсређоности, озбиљности и молитве, при којем као при светлости постану видни наши греси. Истинско покајање и исповест имају велику моћ. Тако, “Ако се покају, сви који хоће, могу добити од Бога милост”, вели свети Јустин мученик и философ. А по светом Теодору Студиту: У стању је исповест и огањ вечни да угаси. Исповест је почетак спасења, речи су светог Атанасија Великог: Час смрти је најнеизвеснија ствар у животу сваког човека. Стога свету Тајну Покајања и Исповести не треба одлагати нити занемаривати, као што пише и свети Кипријан Картагински: '' Молим вас, предрага ми браћо, да сваки од вас исповеди свој грех, док се сагрешивши налази у (овом) животу; док може исповест његова да буде примљена; док је заглађивање (делима покајања) и опроштај који бива кроз свештеника благоугодан Господу. А за успех покајања, Бог ништа не тражи, до срце скрушено и смирено. Бог од грешника не тражи материјалне жртве у којима би богати били обилнији, вели свети Василије Велики, него драговољну и од срца истинску исповест, која је једнако доступна свима који хоће.''

(преузето-Хиландарски листић)

   "Духовни живот правилно  почиње само она душа која почиње са покајањем. Читајте животе великих светитеља и богоносних отаца цркве и наћи ћете увек  покајање на почетку њиховог светитељства. Без покајања нема светитељства,  јер без покајања нема хришћанства. Истинитим покајањем, сузама, молитвом и добрим делима може се и најпрљавија душа потпуно очистити и изменити. Зато, буди пажљив да  не помињеш злурадо  покајаног грешника, него принеси благодарност Богу и диви се како се од таме направила светлост, од муља бистра вода.

Шта да радимо да нам буде боље?
-  мислите о Богу  бар колико мислите о људима,
-  бојте се Бога  бар колико се бојите људи,
-  поштујте Бога  бар колико поштујете људе,
-  молите се Богу  бар колико се молите људима,
-  надајте се у Бога  бар колико се надате у људе,
-  иштите помоћ од Бога  бар колико иштете помоћ од људи,
-  вршите закон Божји   бар колико вршите људски,
-  благодарите Богу  бар колико благодарите људима,
-  славите Бога бар колико славите људе!

Св.Николај Србски                                     
   "Свако добро дело које можете учинити, учините.
Никога немојте ружити! Никога не пљачкајте!
Никога немојте лагати! Не правите се важни ни пред ким!
Никога немојте мрзети! Често посећујте цркву!
Будите милосрдни према сиротињи! Никога не саблажњавајте!
Туђе се жене не дотичите: нека вам буде довољна ваша!
Ако тако будете поступали, нећете бити далеко од Царства Небеског."
Св.Јован Лествичник

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

Дана 24.03/11.04.2011. лета Господњег на Васкрс

СЛОВО ИСТИНЕ бр.6

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

СРБСКЕ  ПОДЕЛЕ   И   БОРБА  ЗА  ВЕРУ

   Као што рече један наш велики духовник, Срби су кроз своју историју учинили много у славу Господа и за добробит свога народа и читавог света, али једно нису успели никад, а то је да се сложе. Увек су у нашем народу постојале поделе, које су нам само наносиле штету. То је добро знао и највећи и најзначајнији Србин, икад рођен, Свети Сава, који је због тога и оставио поруку народу свом: „САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА“. Нажалост Срби никако да ту поруку прихвате и спроведу у дело. И ако су те поделе увек постојале, оне нису никада биле тако дубоке и болне као данас. Данас je Србски народ подељен у четири ВЕЛИКЕ ГРУПЕ:
 

1. УНИЈАТСКА СРБИЈА
   Ту спадајају сви они који хоће да Србију увуку у европску, натовску, екуменистичку или било какву сличну унију. Има само један услов да би припали унији, а то је да се пре тога одрекнемо наше вере и себе самих и да се поклонимо Сатани. Овој Србији припадају сви они који продадоше веру за вечеру, поштење за печење, а Крсте за масне прсте. То су они којима није ништа свето, ни вера, ни име, ни част, за њих све има цену и може да се прода. То су они који се Бога не боје, нити људи стиде, или како Св. Николај Србски написа у Небеској Литургији: „ ...којих би се и марва постидела“. Њихова крилатица је увек била иста и остаће до краја, а гласи: „Циљ оправдава средство“. Њихов једини циљ је „лични интереси“, односно како народ наш каже „у се, на се и пода се“. У Светом Писму је за њих написано: „Прељубници и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према свету непријатељство према Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде непријатељ Божји постаје“ (Јк.4,4). Данас, на жалост, овој групи припада и духовна и световна власт у Србији.
 

2. НЕУТРАЛНА СРБИЈА
   Она  се  под  поветарцом  савија,  час лево, час десно. Ту припадају они, који због неког свога лажног мира, покушавају да умире своју савест, варајући и себе и друге, тврде како се то њих не тиче и да они не могу ништа променити. Они су најопаснији, јер држећи се по страни не знаш шта мисле и коме ће се царству приволети. За њих је најбоље рекао Св.Николај Србски у својој беседи о Неутралним: „ ... видећете два супротна табора широм света. Један табор чине христоверни, а други безверни. Између њих рамљу на обе ноге маловерни или неутрални. ... неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи, а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: „Ко није са мном, против мене је.“ Они, који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.“ Даље каже: „Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа.“ 

А Господ поручује неутралним: „Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих“ (Откр.3,16).
 

3. НАЦИОНАЛИСТИЧКА СРБИЈА
   Лепо је волети своју земљу и бити националиста као што су били наши свети претци, који су се трудили да задобију пре свега Небеско Царство, са којим се једино може сачувати земаљско царство на дуже време. Међутим, овде је реч о онима који се бусају у груди своје,  како су велики Срби, а да не знају ни шта то значи. То су они који желе промене без Бога, желе да мењају друге, а да себе нису променили. Сматрају да то што су Срби, да је то довољно за благостање.  Јадно је то Србство, јер је без Бога. Они се уздају у себе и своје мишице, односно наду полажу у човека, а не у Бога. А таквима је Господ поручио: „ ...да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово“ (Јер.17,5).
 

4. СВЕТОСАВСКА СРБИЈА
   То је нада овој земљи, то је њена со. Светосавску Србију чини верно Христово стадо, које се држи завета, који је наш Свети Сава дао Господу у име свога народа, а који је на Косову пољу, крвљу запечећен од стране Св. Великомученика Кнеза Лазара и његове војске, да је народ Србски Христов. Тај Светосавски део, чини народ и клир Црквени који се, по узору на своје свете претке, боре за своју Православну веру и Отачаство и ако треба жртвоваће се за Крст Часни и Слободу златну. Неће да мењају друге, јер су свесни  да  то може само  Господ.  Они теже да промене себе кроз покајање, молитву и пост. Имају љубав и разумевање за све, праштају свима и нуде и други образ да им се удари шамар. Али, то праштање се односи само на личне непријатеље. Кад је у питању непријатељ Господа и нашег Отачаства, ту праштања нема и не сме га бити. За њих важи дивна мисао Арх. Аверкије Џорданвилског: „Борећи се одлучно и са најмањим пројавама зла и греха у сопственој души, не бојмо се да откривамо и разлобличавамо зло свуда где се јавља данас – не по гордости и самољубљу, него једино – по љубави према Истини.“ Држе се речи Св. Јована Златоустог: „До смрти се бори за истину и Господ ће побеђивати за тебе“. Светосавска Србија зна, да се једино Србија може спасти пропасти у коју срља, ако се народ пробуди, покаје, очисти, причести и сабере под један Светосавски барјак у одбрану своје Православне вере и Отачаства. 

   Човек који данас, верујемо, припада Небеској Србији, а који је својим животом и жртвом (убијен је од стране Унијатске Србије) сведочио шта је Светосавље, Небојша Крстић оснивач Отачаственог покрета Образ, оставио нам је једну дивну поуку: „Света Србија која дише пуним плућима заветне светосавске побожности и која непопустиво  чврсто држи србски крсташ барјак који свима и свагда неућутно сведочи да Србство зна свој пут - пут Богочовека. Са тога крстоносног пута нема нам одступања, јер, онај ко одступи одриче се своје вере православне и својег имена србскога. А неверни и безимени нису потребни ни Богу ни људима“.
     Због свих оних Срба, који нажалост још увек лутају заслепљени грехом, пишемо све ово, да их покренемо на размишљање и да се уз Божију помоћ уразуме и врате Богу и Роду, односно да се приброје Светосавској Србији.
   А ти брате Србине и сестро Србкињо, стави прст на чело и размисли добро којој Србији припадаш. Знај само једно, само Светосавска Србија може да се нада Царству Небеском.

СВЕТОСАВСКА СРБИЈО САБЕРИ СЕ У БОРБИ ЗА ИСТИНУ

 

   Са криком бола у души, питамо се зашто безосећајно ћути Србија(част појединцима), када хоће душу да нам узму и Православну веру униште. Зар смо опет заборавили да се ћутањем Бог издаје. Данас у Србији не да је тешко бити хришћанин, већ је то забрањено. То поврђује пример владике Артемија и његовог монаштва, брата Милоја Стевановића... И поред свега тога данас се многи питају имали сврхе борити се, а предлажу да наше храмове без борбe напустимо и да се у мишије рупе сакријемо. Чуј народе Србски шта ти поручује Св.Николај Србски (делови беседе) ''БОРБА ЗА ВЕРУ'':''Зли ветрови ударили су са свих страна на тебе, Србине брате, осећаш ли? Видиш ли? Чујеш ли? Хоће да угасе кандило вере унутра у души твојој.  Хоће  да  прекину  везу  твоју  са  родитељима  твојим,  са  претцима твојим, са славом твојом... Безверци хоће да разбију кандило душе твоје. Кривоверци хоће да ти у кандило наспу воду место уља. Маловерци дају ти слободу да држиш кандило своје како хоћеш, само не желе да га виде запаљено. ... Брани и ти веру твоју, Србине брате. Кад вера твоја брани тебе од свих зала овог века, брани и ти њу, веру твоју. Брани њу која тебе брани.

...О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злобник ишчупао веру из душе твоје, бићеш јевтинији од замуклог славуја, и чудовишнији од очупаног пауна. Брани дакле веру своју, јер она брани тебе... Једнодушно борите се за вјеру Јеванђеља, заповеда апостол вере (Филип, 1, 27).  Кад се неки брат твој бори за веру јеванђелску, веру свету православну, притеци му у помоћ и пружи му помоћ, да лакше иде. Помози му или руком, или језиком, или молитвом и добром жељом пред Богом. И сви тако нека чине. Јер његова борба, твоја је борба, и његова победа биће твоја победа. Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету... Зато ти и говорим, Србине брате: борба за веру то је борба за душу, а борба за душу то је борба за главну имовину своју и за вечни живот. Не говорим ти у име моје, него у име свих предака својих, светих и витешких, који се Бога бојаше, за душу бринуше, и за веру борбу, и борбу, и борбу водише. Па чак и кад битке на светском попришту изгубише, душе своје спасоше и у царство Христово се уселише...Ова је земља бедем хришћанства. Тако Срби, прађедови твоји, схватише и назваше ову Божју земљу, ову твоју очевину и дедовину, Србине брате. Преко хиљаду година ова земља је била бедем Хришћанства. Преко хиљаду година на њој је крст Христов час уздизан, час обаран. Но и кад је обаран од кривовераца, крст Христов скриван је у срце народно и тамо се сијао и блистао. У љутим временима робовања Срби су га скривали тамо где лопов не краде нити разбојник отима, скривали су га често али никада издали. Оно што је од Бога намењено, не може се слабом руком људском обрнути. Јачи је Бог од човека, јачи од свега света. А Он, Свемоћни и Свезнајући наменио је овој земљи да буде бедем Хришћанства. Бог је одредио твоју земљу да буде бедем не чега маленог и малозначајног, или уског и пролазног, него да буде бедем вечног Хришћанства. На Суду Страшноме питаће Господ народ српски, како се борио на овом бедему?

...Бог ће ти помоћи, и ти ћеш победити. Бог ће те благословити, и ти ћеш одржати веру своју, највеће благо своје, Србине брате мој! Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим.''

Дана 22.03/04.04.2011. лета Господњег

СЛОВО ИСТИНЕ бр.5

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

        Данас је грех постао мода. Зло је у томе што би грешни људи сматрали поремећеним неког ко не следи ток времена, ко не греши, ко је побожан. Данашњи људи оправдавају оно што се не да оправдати, и хвале грех. То је највећа хула на Духа светога, грех држе за напредак а оно што је морално сматрају назадним.

НЕВИНОСТ  И ВЕРНОСТ  УВЕК СУ У “МОДИ”

Још премудри Соломон рече:“Ко ће наћи врсну жену? Јер вриједи више него бисер“ (Приче Сол. 31,10) и “Ко је нашао жену, нашао је добро и љубав од Господа“ (Приче Сол.18,22)

       Први пут, са појмом телегонија, сусрела сам се читајући књигу руског свештеника Илије Шугајева, а са благословом руског патријарха Алексија II “Једном за цео живот“. Књига је одлична и топло бих је препоручила тинејџерима и њиховим родитељима јер је пуна поука, добронамерних и корисних савета за одабир партнера за хришћански брак. Читајући о телегонији била сам ужаснута оним што сам прочитала. Ужас је већи тиме, што се ове научне чињенице крију од јавности и свесно допушта да генерације младих воде распусни живот мислећи да за то неће сносити ама баш никакве последице. Каква заблуда! Савремени научници Креационисти, тврде да имуни систем у потпуности одговара нашем односу са Творцем и да ћемо засигурно, “осетити“ последице неморалног понашања.

Шта је то телегонија? (научни аспекти)
Феномен телегоније прво је испитан на животињама још пре 150 година. Научници Флинт и Феликс Ледантек, као и други научници, доказали су овај ефекат на животињама. Експерименти су описани у Ледантековој књизи “Телегонија- утицај првог мужјака“. Узгајивачи паса знају да ако се расна керуша, бар једном, споји са “џукцем“, после тога више не може рачунати на расно потомство. Такође, голубица која је расна, убија се ако се споји са  голубом који није расан, јер зна да ће потомство бити без педигреа.

А, шта је са феноменом телегоније код људи?

Телегонија код људи, научно је потврђена после дугогодишњих опсежних физиолошких, антрополошких, социолошких и статистичких истраживања и експеримената од стране непристрасних научника. Наука је овде категорички изјавила: “Да, ефекат телегоније односи се и на људе и то у много јасније израженој форми него у животињском свету“. То значи да жена која чак није ни затруднела, носи и себи јајне ћелије у које су уграђени низови ДНК свих њених претходних полних партнера. Од раније се зна да гени партнера могу да се уткају у генетски систем жене. Телегонија тврди да на потомство жене утичу сви њени ранији полни партнери независно да ли са њима има порода или не. Као пример за ово наводе се Рускиње које су имале авантуре са глумцима из путујућих позоришта. Оне су касније рађале децу која нису личила на здраве очеве беле пути, него на те пролазнике. Ужасавајуће, зар не?

А, шта кажу духовници?
У разговору са једним духовником пре пар година сазнала сам да жена од сваког партнера, како он каже, узима “део духа“, и при томе долази до размене духова и формирања духовног односа. У случају да постоји више партнера настаје комплексна ситуација и могућност настанка разних менталних поремећаја, па и психоза (нпр. шизофренија и сл.) Свештеник Илија Шугајев каже овако: да сваки блудни однос оставља траг на човеку. Није могуће сјединити се само телом, а не добити и душу и дух те особе. Телесну везу лако је раскинути, али остаје духовна веза, тако да жени није јасно зашто не може да заволи свог мужа свом својом душом? Разлог је тај, што је њена душа већ везана за друге људе, и ове везе је вуку и не дају јој слободу. Сада је јасно зашто овакве ситуације доводе до расцепа личности и настанка психоза код тинејџера и адолесцената. Психијатри хришћани, као и духовници, тврде да нам је 80 % младог света на граници психоза (тешких душевних болести са лошим изгледима за излечењем). Савремена психотерапија потврђује чињеницу да промискуитет разара психу: У књизи “Православље и савремена медицина“ (Светигора, 2001 г.) исти ти психотерапеути кажу: “Аутодеструктивно својство тежње за уживањем, у основи је многих сексуалних неуроза“.

Остале пошасти промискуитета
Све је, отприлике, почело са “еманципацијом” жена средином прошлог века. Циљ ових покрета и разноразних револуција није био ослобађање него управо обрнуто: заробљавање и “уништавање” жена. Било је важно “избацити” жену из куће, одвојити је од деце, запослити је и дати јој такву улогу да што више буде ван куће и не буде идентитет дат јој од Бога: мајка и жена. При томе, жене су добијале финансијску независност,и на тај начин, им био подгрејан егоизам и немотивисаност за брак и рађање деце. Жена је данас већи роб него икада. На послу се од ње много тражи, уцењиване су на разне начине, па и тиме да не могу имати порода ако желе каријеру. Страшно! У једном познатом часопису, који читају младе маме, савет једног педагога, иначе жене, која нити је Српкиња, а поготово не хришћанка гласи: ...”Ако уместо о пословним одлукама ви размишљате о томе да ли је ваше дете појело целу кашицу, или гугућете на телефону са њим – остављате лош утисак... Не дозволите себи да изгледате запуштено, нити да се на вама примети како једва чекате да се вратите кући. Искористите време на послу да не мислите на кућу… После дужег одсуствовања са посла ваше колеге су се мало одвикле од вас, баш као и ви од њих. Можда ћете због тога морати изнова да се доказујете…’’Страшно. А, ове “стручне“ жене васпитавају младе српске мајке. Све само са једном поуком- да не рађају децу, да не би после на послу морале да размишљају о њима. Очигледно је сазрело време да жене хришћанке имају свој часопис где их не би тровали ови “саветодавци” и њима слични. Жена, поготово млада српска мајка треба да се васпитава у хришћанском духу, а не у разврату и ширењу каријере. О томе је доста говорио и наш Свети Владика Николај, који каже да жена: функционер има нешто које јој од Бога не припада, а оно што јој је дао Бог – занемарује, те неизоставно настаје психичка фрустрација, а затим и болест. Онда се чудимо зашто харају малигне, полне и заразне болести. Све је то последица једног нездравог начина размишљања, али и потпуне неинформисаности наших људи, којима се подмеће гомила гнусних лажи. Нпр. О мерама заштите при интимним односима. Наравно, све је то несигурно, и из хришћанског угла неприхватљиво. Жена која има добар имуни систем може да савлада сваку болест. Нажалост, много мојих колега учествује у ширењу лажне пропаганде о мерама заштите у интимним односима, што из сопственог незнања, што из финансијских разлога. Све ово, несумњиво, потврђује и статистика. На свим медијима може се чути: Сваки други брак у Србији је стерилан. (Да ли смо се запитали зашто у Србији Бог затвара материце? Да ли су увек други криви за наше тешкоће?) Следи даље статистика: Свака друга девојчица осмог разреда имала је интимне односе, а нежељену трудноћу завршавала абортусом. Шта очекивати од Србије и њеног потомства у наредним годинама? Ову забринутост поделио је и наша Светост, Патријарх српски Г- дин Павле у једном интервјуу за овај часопис, када је констатовао да је целокупна ситуација са белом кугом страшна, и да не зна ко ће наследити ову земљу: “Не знам, можда Кинези…” Што се тиче стерилитета који је нажалост, најчешће последица промискуитета, и проф. И. Мануилова (у књизи “Православље   и   савремена медицина”)   каже:  “Медицинска   индикација вантелесног   оплођења,   по  правилу,   представља  последицу   анатомских аномалија јајовода насталих услед вeштачког абортуса”. Сваки даљи коментар је сувишан. Све што се дешава, не дешава нам се случајно: децу нам васпитавају “идоли” са ТV екрана, као и “болесничке серије и емисије”, а ту су и неке од прљавштина, које се нуде на интернету. У међувремену, родитељи на пословним састанцима, “кроје” каријеру или се пак боре за голи физички опстанак. Дотле, деца су на улици или крај екрана уз алкохол, дрогу, и ко зна шта.

Уместо закључка
Званична наука ћути о телегонији, да не би оспорила претходне сексуалне револуције, које згрћу огроман новац. Наша деца пропадају угледајући се на “болесне” ауторитете и њихове лажи. Као лекар и мајка троје деце, препоручила бих младим женама и девојкама:Невиност и верност, како год то старомодно звучало, гарант су вашег здравља душе и тела, јер је тако заповедио и Господ у Својој 7.- ој заповести: ”Не чини прељубу” Повратак Богу и традиционалним вредностима су једини прави пут Србије, у будућност.

Др Татјана Ђорђевић(Извор: ''Светигора'', јануар 2008.г.)

    ''Они који љубе свет, за време земаљског живота Богочовековог, своје злочине крунисали су одбацивањем Христа и богоубиством(Мт.23/32); а у последња времена света крунисаће их примањем антихриста и одавањем божанске почасти њему(Јн.5:42). Страшна је љубав према свету. Она се не неприметан начин увлачи у човека, а када се увуче, постепено постаје сурови и неограничени господар. Људи су се постепено припремили и стекли душевно расположење способно за богоубиство; и сада се постепено припремају, стичући расположење и карактер који су у стању да приме антихриста(2.Сол.2:7)''.

Свети Игњатије Брјaнчанинов

''Ко далеко оде у шетњу са ђаволом, тешко се враћа на прави пут.
Не заборављајте ни за минут, да Божије око стоји над вама и гледа дела људска. Зла се не бојте, ако правду творите. Ако сте згрешили, кајте се, кајте се брзо, да вас смрт не би застала у греху. Покајнике Бог љуби и све им прашта. И оставља имена њихова у Књизи Живих, која ће се прочитати на Суду Христовоме, кад Христос поново дође да суди  свим живима и мртвима“

Св.Николај Србски

''ПОКАЈТЕ СЕ, ЈЕР СЕ ПРИБЛИЖИ ЦАРСТВО НЕБЕСКО'' (Мат.3,2)

Дана 27.02/12.03.2011. лета Господњег - Теодорова субота

СЛОВО ИСТИНЕ бр.4

ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и
Православној вери, ми само треба да је следимо.

Позив на саборност у Христу и за Христа

      ''Ми Православни хришћани смо истински следбеници Христа Спаситеља не тиме што имамо мање грехова од других људи и народа, него што имамо веру, покајање и смирење пред Христом Богочовеком, јединим Непогрешивим и Свебезгрешним'' - Св. преп. Јустин Ћелијски
      После свих дешавања у животу наше Помесне цркве, посебно у 2010. години: окупација Рашко – Призренске епархије, протеривање и рашчињавање Владике Артемија и његовог монаштва, прогон верног Христовог стада, отвореног пропагирања екуменизма и позивања папе у Србију од стране Патријарха и Синода СПЦ,  свим ревнитељима наше свете вере је јасно да живимо у последњим временима. Ово је време отпадништва, наступа подела на пале и исповеднике. Данас, као никада у досадашњој историји, ујединиле су се силе зла. Посебан бол православна душа осећа препознајући повезаност носилаца духовне и световне власти са циљем уништења наше Цркве. Док се силе зла лако окупе и још лакше сложе у борби против Истине, ми верни смо као никад досад раздељени и подељени и оптерећени сами собом. ''Није ли време да научимо да разумемо једни друге, да помажемо једни другима, да се радујемо једни због других...Браћо, Русија (Србија) пропада, цео свет пропада покривајући се лажним благостањем, а ми ометамо једни друге да вршимо дело Божије...''. Ове речи је изговорио свештеник у Русији о.Димитрије Дудко, за време владавине комуниста, од којих је страдао. Оне говоре и о нама, о нашим поделама и неразумевањима због сујете и гордости.
       Нема места у Србији или боље рећи храма где нема браће и сестара у Христу. При томе мислимо на истинито Христово стадо, које живи у Христу и за Христа. Неки су се сабрали у богомољачка братства, а неки не. Међутим оно што нас све  мучи, јесте неповезаност тог Христовог стада. Подсетићемо вас на причу о прућу и снопу. Сваки појединачни прут може се лако поломити. Али ако то пруће скупиш у сноп не може се поломити. То значи без обзира колико смо јаки у вери, много смо подложнији искушењима ако идемо сами кроз њих, него заједно, сабрани. Неопходно је да се саберемо у молитви и борби за Истину. Саборност у Христу и за Христа нам је више него потребна.
      Над нашим народом и нашом земљом надвило се још једно велико зло, за које се бојимо да може бити кап која ће прелити чашу дуготрпљења нашег Свемилостивог Господа и изазвати Његов праведни гнев. Као што вам је познато, у нашој земљи и нашем народу они који управљају бродом СПЦ шире јерес екуменизма и воде га у крваве и злочиначке руке папе, односно планирају унију са сатаниним намесником на земљи. Ако се сад, ми православни Срби, хришћански и храбро исповеднички не успротивимо том злу, бојимо се да ћемо пасти у понор из кога нам нема спаса. Крајње је време да се и ми, Христова војска, саберемо и заједно супроставимо злу. Највећи благослов и поука, о томе како Срби православни треба да се понашају у временима када се напада вера, народ и Отаџбина дао нам је Св.Николај Србски, вођа богомољне земље Србије, у својој беседи ''О неутралним''.
       Све ово изнето потврђује виђење једног богомољца када је био на хаџилуку у Јерусалиму 1930.године.(преузето из листа ''Хиландар'' бр.46).
       Пре II светског рата, Господ је, Духом Својим Светим, запалио међу Србима пламен богомољачког покрета, свенародног хришћанског препорода на чијем је челу стајао Владика Николај Велимировић. У земљама Срба било је преко пет стотина богомољачких братстава око
којих су се окупљали људи покајничког и молитвеничког настројења. Они су у главном били једноставни и са села, као негда рибари-апостоли Христови. Таквим душама Бог је давао истинска откривења. Један поклоник Гроба Господњег имао је у Јерусалимском храму 1930. године овакву чудесну визију о Богомољачком покрету у Србији. Ево сведечења о тој визији:''На Велику суботу заноћили смо у храму на Гробу Господњем. Целе ноћи смо се молили Богу, како је ко умео, знао и желео по своме осећају и разуму. Ја сам се молио Богу да сачува нашу земљу, те да и мени у њој буде добро, јер сам знао, ако не буде добро нашој држави, неће бити ни мени добро. У једном тренутку осетих да сам добио духовну инспирацију и да ми се отворише вид и слух. У томе видех сотону који сеђаше на престолу свом као цар, окружен светло-тамном затвореном бојом и огромном непрегледном својом пратњом. Узе неки рог у виду трубе и затруби. Глас му беше огроман, јачи од грмљавине и поче долетати мноштво разних животиња, а највише црних птица и људи, те покрише готово цео простор
око њега у ваздуху. Ја чух глас његов, и он изрече збору ове речи: ''Синови пакла, данас је свечани дан, јер победисмо Православну Русију, као и друге народе. Њихове су старешине(свештеници) у нашим рукама, само се понеко од њих још по мало бори. Али се у Србији види нека мала заставица и над њом се налази Мати Распетога. Ја сам њеним вођама дао нашу науку и научио сам их да се отимају за земаљско богатство да би заборавили духовно, те сам успео да их у томе добро заведем. Они боље раде за нашу ствар боље него што се може очекивати.
        Но Распети Христос, на место ових, узео је неке просте људе из народа и развио је заставу ено опет у Србији и дао им је за вођу Мајку своју, као најмилију и најоданију.
        Синови моји, синови пакла! Пазите да са њима свештеници њихови не крену, јер ако оду са њима свештеници, изгубићемо народ и Распети Христос ће помоћу њих све од нас повратити, и ми ћемо сви поново морати ући у вечни огањ. Продужите своје деловање на свештена лица, уливајте им у разум гордост, славољубље, међусобне расправе и похоте, а пред народом претварајте се и сами као да сте свештеници и радите све против вере у делима да би тиме народ што више омрзли са свештеницима и на тај начин га одбили од цркве. Настојте да се народ не исповеда и не причешћује, јер га тако Распети Исус неће штитити од нашег утицаја.
         Сада на посао устајте, да тај покрет уништимо што пре у народу. Њихове старешине ће нас и саме помоћи да се то ширење спречи, јер су ми такви помогли да и распетог Христа уклонимо са света. Моји су већ добили дозволу од власти, да верне себи привуку на неки начин, тек да се што пре уништи Православље у тој маленој Србији, која ми још даје знатан отпор.''
         Један рече из гомиле:''Све би то било лако, али шта ћемо да радимо са славом Србиновом, јер их она силно штити од нашег утицаја?'' Он им рече на то: ''Када безакоња њихова преовладају, престаће да славе; и слава ће сама побећи од њих. Док их она чува, дотле је немогуће ни душе њихове после телесне смрти сасвим придобити.''
         Други глас чу се из гомиле: ''Шта ћемо чинити да им спречимо гласове и везу с небом? Како ћемо им омести то да их Распети не обавештава о нашим плановима, јер што ми више радимо, све више Распети улива јеванђелску реч, те се читава побуна у народу диже против нас.'' Он им сада рече: ''Наредићу њиховим старешинама да им забране скупове и разговоре, под изговором да је то на штету њиховог угледа да шире Јеванђеље они који га не разумеју и унећу мржњу међу њима што већу и учинићу да у њима охладни љубав те неће разумети и оно што им буде говорено. Наредићу свима  мојим слугама  који мене слушају да све гласове са  неба огласе  за моје  дело, и на тај начин свет неће веровати оно што буде
чуо и оно што му се буде говорило. Свет ће цео бити заведен и пасти у похотљивост, то моћно наше оружје. Тако ћемо сасвим угасити љубав у свету и отклонити то најјаче оружје Распетог које се још понегде налази. Успео сам у томе што сам уништио пост. Љубав сам заменио мржњом, а пост похотљивошћу''...

Овај видовити хаџија видео је и следеће:
         ''На Богојављење 1932.године видео сам при молитви у својој кући Небеске прилике на Источној страни са мноштво грбова разних држава. Сви беху црним флоровима покривени, али се опет њихови шарени делови унеколико распознаваху. Међу њима беше и србски грб такође у црнини, само у њему беху два слова С.С. веома светла, што у другима не видех ни у једном. Ја упитах: ''Шта то значи?'' Један ми глас рече: ''Ово су грбови многих држава већих и мањих који су се изједначили. Само је на србском грбу остало нешто мало светлости. Борба је сада физичка и духовна толика да се и то мало светлости може угасити. ''Но ја спазих једну особу која стајаше над србским грбом и изгледаше ми као да га раширеним рукама покриваше или од нечег брањаше.''

Свети Николај Србски је оставио аманет:
     ''Народ не треба да следује својим слепим вођама кад га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег Закона''.
Блаженопочивши Србски Патријарх Павле:
''Живот треба осмислити по вери, угледајући се на претке и учинити све што можемо за добро свог народа и читавог човечанства.''
      Сваки човек може да допринесе борби за Истину: Прво не сме да се сложи са лажима; Друго да мења себе на боље живећи у Истини и за Истину; Треће да завапи у молитви да Господ помогне народу своме у борби за Истину; Четврто да шири Истину; Пето да се прикључи свакој Богом благословеноj борби за Истину. То може свако да учини без обзира на своје таланте које је од Господа добио. Господ зна колико смо се трудили и тако ће нас наградити.
Браћо и сестре у Христу, помозите да Светосавска Србија стане под један Христов барјак у одбрани своје вере.

Дана 20.12/02.01.2011. лета Господњег
Св.Игњатије Богоносац