Грешни Милоје
гуслар Богдан Мијушковић
Браћо моја, Срби православни,
Да ли знате шта је било лани?
Да л’ сте чули, мила браћо моја,
За прогонство грешнога Милоја?
Кривовјерци шта му урадише,
И неправду какву направише,
Да би тако своју јерес скрили
А Србима јавно запријетили.
Ко се срамно не понизи папи
И њега ће из Цркве прогнати!
А Милоје, мила браћо моја,
Христов војник Обилића соја,
За Христа му ништа тешко није,
Због таквијех и нас сунце грије.
Обишао је у своме животу
Јерусалим и страшну Голготу,
Ђе су људи разапели Христа,
Ђе се просу крв невина чиста,
Па Хиландар и Атонску Гору,
Све светиње на копну и мору.
Обиш’о је и Русију свету
И све земље нашем континенту
Ђе се Богу православно моли,
Није имао снаге да одоли,
Да не оде и да их обиђе
И учини дјело милосрђе.
Биле су му од увијек жеље
Да изврши свето Јеванђеље,
Да гладнога са ‘љебом нахрани,
Вјеру своју да животом брани.
И дјелима то је показао
Кад је против паписта устао,
Литургију кад промијенише
И у Цркви смутњу унијеше.
А тако је и сад учинио,
Кад је свете монахе примио
И братски им уточиште даде,
Тада хајка на њега настаде.
Јер паписти с митрама на глави,
Артемија што су проћерали,
Када чуше шта је урадио
И кога је у дому примио,
Нападоше ко бијесни вуци
И учинише горе него Турци.
Без суђења а на правди Бога,
Осудише Милоја грешнога.
Од Светога Саве на овамо
За овакав злочин ми не знамо,
Да је ико из Цркве проћеран
Зато што је хришћанин узоран.
Али знајте Срби, браћо моја,
Нијесу они прогнали Милоја,
Нит’ Милоја нити Артемија,
Нит’ монахе с’ Космета светога,
Већ су сами себе осудили
И из Свете Цркве искључили.
Чим су свете Каноне згазили,
И у Цркви раскол направили,
Тако право лице показаше
Када папу за Бога признаше.
О прогнани што сте Христа ради,
Вас ће Господ зато да награди,
Јер у ова последња времена
Паде терет на ваша рамена.
Вас је Господ зато изабрао
Да би Србин за вама ишао
Утабаном стазом Светог Саве,
Најмудрије до сад Србске главе.
Да ли знате шта је било лани?
Да л’ сте чули, мила браћо моја,
За прогонство грешнога Милоја?
Кривовјерци шта му урадише,
И неправду какву направише,
Да би тако своју јерес скрили
А Србима јавно запријетили.
Ко се срамно не понизи папи
И њега ће из Цркве прогнати!
А Милоје, мила браћо моја,
Христов војник Обилића соја,
За Христа му ништа тешко није,
Због таквијех и нас сунце грије.
Обишао је у своме животу
Јерусалим и страшну Голготу,
Ђе су људи разапели Христа,
Ђе се просу крв невина чиста,
Па Хиландар и Атонску Гору,
Све светиње на копну и мору.
Обиш’о је и Русију свету
И све земље нашем континенту
Ђе се Богу православно моли,
Није имао снаге да одоли,
Да не оде и да их обиђе
И учини дјело милосрђе.
Биле су му од увијек жеље
Да изврши свето Јеванђеље,
Да гладнога са ‘љебом нахрани,
Вјеру своју да животом брани.
И дјелима то је показао
Кад је против паписта устао,
Литургију кад промијенише
И у Цркви смутњу унијеше.
А тако је и сад учинио,
Кад је свете монахе примио
И братски им уточиште даде,
Тада хајка на њега настаде.
Јер паписти с митрама на глави,
Артемија што су проћерали,
Када чуше шта је урадио
И кога је у дому примио,
Нападоше ко бијесни вуци
И учинише горе него Турци.
Без суђења а на правди Бога,
Осудише Милоја грешнога.
Од Светога Саве на овамо
За овакав злочин ми не знамо,
Да је ико из Цркве проћеран
Зато што је хришћанин узоран.
Али знајте Срби, браћо моја,
Нијесу они прогнали Милоја,
Нит’ Милоја нити Артемија,
Нит’ монахе с’ Космета светога,
Већ су сами себе осудили
И из Свете Цркве искључили.
Чим су свете Каноне згазили,
И у Цркви раскол направили,
Тако право лице показаше
Када папу за Бога признаше.
О прогнани што сте Христа ради,
Вас ће Господ зато да награди,
Јер у ова последња времена
Паде терет на ваша рамена.
Вас је Господ зато изабрао
Да би Србин за вама ишао
Утабаном стазом Светог Саве,
Најмудрије до сад Србске главе.
